mamicaa
|
nemirna mamam samo ti piši i o tvom životu na selu. možda dva naziva ista ali dva različita života svaki nosi svoje.... Svaki je na svoj način zanimljiv. Svaki ima svoje borbe, lijepote,radosti, a ono najvažnije smo mi u svemu tome kako i na koji način to živimo.
Jučer je bila nedjelja, mi je koristimo da u gradupružimo jahanje dječici, terapijsko kome treba, rekreativno svima ostalima. Od nedavno kako sam već pisala dovela sam i moju Kobilu tamo, tako da je učimo na rad, na to da netko jaše, i vrlo često je ja jašem. Zapravo do sada sam je samo i ja j ahala, jer je mlada i neujahana.... Tako smo i jučer krenuli, prvo sam je osedlala,pripremila, i onda sam je i zajašila, a nakon toga ušla sam s njom u manjež i počela ja jahati u hodu, znajući da ona još ne zna komandu zaustavljanja, pa se pitam kako zaustaviti konja u kasu i galopu ako ne razumije komandu zaustavljanja, polako treba da naući. U jednom se momentu ona splašila i potrčala, puhnuo je vjetar i pomako grane, a kobilica je pomislila da je to nešto živo i bris..... a ja na njoj , ma znala sam da se mora zaustaviti, primila sam se za sedlo, koljenima rukom, a s drugom sam primila dezgine ( ono s čim je se upravlja) i bilo je to lijepo iskustvo trčanja. Ostatak dana još sam jahala na njoj, i jahala su druga djeca da ih ja vodim. Kobilica je bila mirna, poslušna. Bio je jedam trenutak kada joj se više nije dalo ali i to smo prevladali i ona je nastavila raditi. Sve u svemu sve to donjelo mi je puno radosti. Tako sam zadovoljna s mojom kobilicom.
|
, ti si tako jedna topla, divna.....osoba
,
obavezno pročitam šta ima novog kod tebe 
Odštampaj
