/11 /11

U bolnici su me pregledali, pripremili (brijanje, klistir), i rekli kako sam otvorena svega 3 cm, te da mi ne mogu dati nikakve tablete za bolove. i tako sam ležala u predrađaoni od ponoći do pola četiri, trudovi su bili sve jači i bolniji, ali sam se ipak nakon početne nemoći uspjela skoncentrirati na disanje i čak sam i hodala i skakala po lopti, jer sam čula da se tako brže otvara. Nije bilo lako, boljelo je, ali između trudova sam nastojala prikupiti snagu i pripremiti se za slijedeći. dosta sam čitala o procesu poroda i bilo je baš onako kako sam zamišljala. oko pola četiri bila sam otvorena već osam cm, prokidali su mi vodenjak i premjestili me u rađaonu. odmah mi je bilo lakše, kada je babica rekla da ću brzo roditi. najteže je ustvari bilo kada sam počela tiskati, budući da mi je bilo teško zauzeti pravilan (zgrčen) položaj. nisam bila na truničkom tečaju, a nisam ni sigurna da li to tamo objašnjavaju. uglavnom, nakon 10 minuta primalja mi je uspjela objasniti položaj te postupak disanja i napinjanja u pravom trenutku kod truda i za nekoliko minuta je Patrik bio vani. Prekrasna zdrava beba, nisam mogla suspregnuti suze kada su mi ga stavili na trbuh.  Uglavnom, bila sam jako zadovoljna samom sobom u tim trenucima, kao i bolničkim osobljem.  Željela bih poručiti svim trudnicama da kada dođe vrijeme poroda budu što opuštenije, i da osluškuju signale svoga tijela. Ja nisam ni glasa ispustila, jer mi je primalja rekla da time samo oslabljujem jačinu tiskanja i trošim nepotrebnu energiju. Epiziotomija je većinom neizbježna, ali ne osjeti se prilikom poroda, a kasnije... pa vidjet ćete. Ja sada čekam drugo dijete i nadam se da će i drugi porod proteći u redu kao i prethodni.

pozdrav!