premija
|
Pozdrav svima..
Odlučila sam napisati nešto o čemu se baš ne piše,a to je kako se osjeća mama nakon poroda..
Zapravo me zanimaju vaša iskustva..
Sutra je moj Ian star 6 tjedana i evo kako su ti tjedni izgledali..
Na početku moram pohvaliti sineka jer je jako dobra beba još od prve minute  Odmah po porodu si je lijepo primio zizu i naučio se zizati tako da nemam s tim problema niti sad,a i hvala Bogu imam puno mlijeka.. Nema grčeve,lijepo spava po noći,po danu malo manje,ali ja sam i više nego zadovoljna Na težini isto lijepo dobiva,rodio se s 3670g i 50cm,a na prvoj kontroli imao 5350g i 59 cm.. PONOSNA MAMA 
No,ja želim pisati o tome kako sam se snašla i kako se osjećam..
U bolnici,treći dan od poroda,pala sam u postporođajnu depresiju.. Bez razloga sam briznula u plač,dobila napad panike i neobjašnjenog straha,čak nisam mogla uzeti maloga u ruke  Bojala sam se da mali ne umre,da ja ne umrem pa da on ostane bez mene.. Dali su mi normabel,smirila sam se,ali ostala u šoku zbog događaja.. Peti dan sam išla doma i ponovila se ista stvar,držalo me dva dana.. Tada je prestalo.. Ja sam se posvetila malome i nisam mislila o tome.. Imala sam pomoć punice koja mi je kuhala..
11-ti dan mali mi je dobio gnojne prištiće po guzici pa sam otišla k pedijatrici.. To nije bio najveći problem jer se malome vratila žutica i ja sam morala s njim u bolnicu i to na odjel pedijatrije.. Tamo sam bila kao "mama",a ne kao rodilja i sva briga o malome je bila na meni (mislim na to da sestre nisu ništa pomagale kao na odjelu rodilišta,tamo bi ga one smirile i pomogle meni),a sad sam bila prepuštena sama sebi.. Jedino me tješilo da moj dečko može biti samnom u sobi preko dana,ali pošto je radio nije baš stigao.. U bolnici smo proveli 5 dana..
Kad sam došla kući sve me počekalo za pospremiti (a dog sam se s punicom da bude mi na pomoći,ne radi,u penziji je) Uglavnom,katastrofa.. Moj radi dnevne i noćne (12h) i većinom sam sama.. Punica čak po 2 dana nije došla pogledati maloga,a najbolnije mi je to da sam mislila da bude joj beba u kući veselje,a ona do danas nije došla pogledati kako se mali kupa,kao i sve ostalo.. Kućanski poslovi su me dopali skupa s kuhanjem,mama mi je predaleko da bi više puta došla k meni,a dragi mi pomaže dok je doma koliko stigne.. Polako sam se prilagodila..
Prije nekoliko dana sam legla u krevet i doživjela napad panike,a najgore je to da nisam znala da je to napad.. Odveli su me na hitnu i tamo sam tek skužila što se događa.. I sad par dana se suzdržavam koliko mogu i borim protiv toga.. A to sam najmanje očekivala.. Mislila sam da bude sve drugačije.. 
Zanima me da li imate kakav savjet,pogotovo one koje su to doživjele 
< Poruku je uredio Zvonki -- 15.4.2011 18:15:22 >
_____________________________
05.03.2011. u 1h rodio se naš frajer IAN..
|
vjerujem da su hormoni,cjelokupna situacija doma,a i sam porod napravili svoje (porod mi je bio jako težak-stavila sam priču) 
pa kaj ne shvaćaju da sam tek rodila i da još sve u meni divlja od hormona.drugi dan sam donijela uputnicu i bila primljena na odjel kao majka dojilja,bilo mi je malo lakše jer sam cijeli dan mogla biti kraj svog malog anđela. treći dan smo išli doma jer je sve bilo u redu. a ti draga napravi koliko možeš i stigneš,nemoj paničariti,jer tu je tvoja beba koja te treba više od prljavog suđa i nespeglanog veša. pusti svekrvu i živi svoj život
Odštampaj
