tiny
|
evo i mene opet u tuzionici .otkako mi je svekar umro prije tjedan dana mm spava kod svekrve,a ja i M. se vracamo navecer kuci.svako jutro sam isla kod njih,pa sam oko podne isla kuci jer M. mora u skolu,kad je pokupim iz skole,opet idem kod njih na selo,stalno sam u autu,i prvih dana mi je bilo jako tesko,bila sam totalno iscrpljena i bilo me strah voziti u takvom stanju,ali mora se.mm je rastrgan,zao mu je nas ostaviti same,a ne moze ni mater,jer mu je zao.meni vec jako fali sto nije kuci s nama,i pokusala sam mu reci da ce se morati jednom vratiti kuci i ostaviti svoju mamu samu,ali on jednostavno poludi,kako ga je strah da joj se nesto ne desi,ali kad mu kazem da ne mozemo ovako ziviti,ja ovde,a on kod nje,on poludi.i maloprije sam pokusala s njim razgovarati,ali cini mi se da ce se ovo jos dugo nastaviti.fali mi moj muz,fali mi da legne pored mene u krevet,da navecer sjedimo,da pijemo kavu skupa,fali mi sve.blizu je,ali ipak daleko...i danas sam ja bila kod svekrve i ja joj kazem da sutra necu dolaziti,da zelim biti sa svojim djetetom,i samo njoj se posvetiti,ona je digla nos,i kaze radi sta god hoces.kad je mm dosao ona se sva skukala,stuzila,i naravno,njega je to pogodilo i zao mu je nje.opet je otisao kod nje spavati.ja sam neku vecer otisla kod njih prespavati,ali ne mogu a ne znam zasto,jednostavno ne mogu tamo spavati,pa makar to znacilo da smo i razdvojeni.on bi sad da i mi spavamo kod nje,ali ja iz neobjasnjivog razloga ne mogu.s njim se ne moze o tome uopce razgovarati,on pocne galamiti,i znam da je njemu sad najteze,ali mora povuci liniju i odluciti s kim ce biti.ja sam mu rekla da se ja ne mogu zamisliti da zivimo s njom,blizu smo i uvijek cemo joj priskociti,ali ja se nikako ne vidim tamo.njega to pogađa.najsretniji bi bio kad bi se mi preselili kod nje,ali ja ne zelim ni cuti o tome,a kako mi se cini izgleda da ce tako i biti.ne shvacam,i druge su zene ostajale same,ona mora shvatiti da i mi imamo svoj zivot i pustiti nas da ga zivimo,a ne razdvajati nas.kaze on meni veceras,ma ti si mlada mi imamo zivot pred sobom,pa jeb...ti to ne znaci da cu ja svoj zivot podrediti tvojoj materi,pa kad ona umre za ko zna koliko godina,onda cemo mi nastaviti.znam da je to sve jos svjeze,i da je tesko,ali zivot je takav,i moramo se svi suociti s tim da njega vise nema,pogotovo ona.ja je gledam ovih dana,kad mm nema u kuci,ona je dobro,sve pet,cim on uđe ona se stuzi,ona je sva jadna,i meni je jako zao nje sad,ostala je bez muza i sve bi dala da nađe utjehu,ali ne ovako sto i meni uzima muza.mozda sam sebicna,ali ja zelim mm natrag,zelim da shvati da smo ja i M.njegova obitelj i da se treba nama posvetiti.iskreno se nadam da ce to shvatiti,najvise radi njega,jer je on najvise rastrgan od sviju nas.ne zelim da se nesto desi jer cu se ja onda osjecati jadno,ali ne zelim ni mirno gledati kako mi se muz odvaja od mene,a ona je takva da ga nece pustiti dokle god moze.eto moje tuge,sta da radim 
_____________________________
mjenjam potpis....
|
,znam da je u tuzi,da je ostala sama,ali opet da odvaja sina od obitelji,ne shvaatam
Odštampaj
.jpg)
