MiniMama
|
evo i ja se žalim. čisto mi neugodno sad
najranije ujutro mi najdraži i jedini sin potegne naočale s glave u zid. nemam jedno staklo. naravno da to ne bi bila takva tragedija da imam rezervne kao i uvijek, ali nemam jer je naocale razbio i prošli tjedan, a sad je razbio rezervne!
dođemo na plažu, ja idem s lecama, sta cu. i moj najdrazi i jedni sin hoce u more. oke, idemo u more, necu skidati lece jer se ionako planiram samo brckati malo po plicaku s njim. ali ne. u plicaku je odvratno malo derište koje baca kamenje na svakog tko mu dođe na metar udaljenosti (a mama sjedi dva metra dalje i melje s frendicom i puši  )
i ništa, nema nam druge nego idemo malo do dubokog. uto dolazi moj braco i ja cijela sretna uvaljam V bratu na minutu dok ja malo zaronim..i zaboravim da imam lece, naravno otvorim oci dok ronim i odeee.... obe lece baj baj..
nakon toga preuzimam vitu i na jedvite jade dolazim do obale onako slijepa..
izlazeci s vitom na rukama slučajno sam ono derište s početka malo gurnula (mislim, ja sam ta koja je završila na guzici, on se nije ni zaljuljao), a mali odmah u histeričan plač. i dolazi to nešto od njegove majke i pas mater na mene da koji k.. ja ne gledam kao hodam da sam joj mogla ubiti dijete.. bla bla.. u to vito krece s urlanjem..
i pokusavam joj objasniti da malome nije apsolutno ništa, da sam ga jedva dodirnula, a ja sam izgubila ravnotežu jer bodam ko čorava kokoš po onom plicaku. i ispricavam se svejedno skrušeno zbog svega... i mene žena dok sam imala V na rukama PLJUNE u lice.
jao. da sam imala kamo s vitom, ubila bi ju na licu mjesta. stoka jedna neodgojena koja ne zna paziti na svoje dijete nego se pravi blesava. koji k nije pazila na malog pa bi i vidjela sta se događa.
ja sam se samo pokupila (filmski sam dobacila da ce mi kad tad doci u ruke).
onako ljuta, van sebe, corava, idem to tuša s V koji i dalje urla, istuširamo se, smrznemo ko guzice i krecemo prema rucniku. a u k.. di su rucnici?? ja nista ne vidim. znam da su negdje u hladovini ali gdje??
ja sam pola sata mokra (srecom pa sam njegov rucnik ostavila na stijeni pokraj ulaza- inace bi mi mi se dijete smrzlo) tražila svoje stvari. nema kolica, nema rucnika, nema moje mame, brata, nikog..
da bi ova dva debila prebacila stvari na skroz drugi dio plaze koji ja ni s naocalama inace ne vidim. "došlo je sunce pa smo pobjegli u hlad!"
igrom slucaja je brat prolazio i pitao me jel mi moze drpit cigaru iz kolica da sad ne ide do ducana pa me onda on doveo do rucnika.
uzas.
i ispricam bratu sta je bilo sa zenom bla bla bla.. i brat pita tko je ona. e a da je meni sad nju pokazati, ne vidim prst pred nosom, znam ju po glasu samo i kricavom kupacem..
ali ipak sam imala (nakratko) srece. kad smo mi isli s plaže, ona je taman išla po nešto u auto. brat je zapamtio sta vozi, a cim smo vidjeli da se makla od auta, izdusila sam joj sve 4 gume. mislila sam ih rezati, ali nisam imala cim.
naraaaavno da cim ja napravim tako neku pi-dariju da mi se obije o glavu. došli doma i nismo minutu preko vrata, V dohvatio daljinski od klime i puf kroz prozor.
sreca bozja pa nije nikog dohvatio taj daljinski jer smo mi na 12om katu, mogao je nekog ubiti na licu mjesta.
popodne krenula usisati vrtic s onim malim usisavacem za kuhinju kad odjednom zzzz..zzzz.. BUM.
crko. naravno da nije samo crko nego je jos i kihnuo tonu prašine i mrvica u vrtic.
jedva cekam da zavi danasnji dan. ne znam sta me jos moze snaci..
|
Odštampaj
