Anoniman
|
E pa ja se slazem sa Leilany. Meni prijatelji sluze da sa njima delim svoje probleme, i u dobru i zlu. I kada sam ja imala krizu sa mm-om, ja sam pricala sa par prijateljica jer one sigurno vide neke stvari koje ja ne vidim. I sve sto su mi rekle, i ono dobro i ono lose im nisam uzela za zlo. I ovde sam se pojadala, i dobila sam par odlicnih saveta, koji su mi mozda spasli brak.
Ali slazem se sa jednim, daj savet, reci svoje misljenje, ali ako vidis da se situacija ne menja nemoj vise o toj temi ni da pricas. Tako sam ja sa svojom dobrom drugaricom, evo vec 5 godina je sa deckom koji nema sta joj ne radi, i psihicki i fizicki, i pricala sam joj godinu dana (jer bi uvek meni dolazila po savet) i kad sam videla da ga ona nece ostaviti dok joj samo ne "klikne", svaki sledeci put kad bi mi dosla sa nekom novom pricom ja bih joj samo rekla da zna sta mislim o svemu tome, i da necu da pricam vise o toj temi jer nemam sta novo da kazem a svaki put se samo ja iznerviram...
Tako da, iz ovoga sto sam procitala, ja bih njoj rekla da porazgovara sa njim , da vidi koliko je on ozbiljan u vezi nje, jer ako ona zeli da se uzimaju i da imaju decu, a on nije spreman ili ona jednostavno nije prava za njega, neka se razilaze, da ne trose svoje godine na nesto sto nema buducnosti. A i bolje je mozda tako za nju, jer osoba koja ima 30 godina, ne radi, zivi sa mamicom i ona mu daje pare, za mene nije muskarac. i nikad nece ni postati.
|
).... 
Odštampaj
