/11 /11

Kako je na svijet došao naš anđeo
Ringerajin korisnik:
Datum: 04.04.2012.
Vrsta poroda: prirodni porod
Broj dana u rodilištu: 4 dana
Rodilište: KBC ''Sestre milosrdnice''
Ocjena rodilišta: 5+
Komentar ocjene: s obzirom da je sve prošlo savršeno, u opće nisam marila za nedostatke, kako je uređeno i sl.

 
U noći s 2. na 3. travanj, probudila me bol u leđima. Ustala sam, malo prošetala po stanu. Kako bol nije prestajala napustila sam si tople vode u kadu i malo opustila, bol je nestala. Pred jutro me opet probudila ista bol, ponovno sam ustala, ali pošto je već bilo 5h nisam se vraćala u krevet nego sam spremila suprugu doručak, skuhala kavu, ispratila ga na posao. Nekako nisam imala mira, cijelo jutro sam pospremala, kuhala ručak, otišla sam u trgovinu, napunila sam frižider. Frendica me pozvala na kavu, otišle smo se prošetati do grada, cijeli dan sam bila vesela, ali nekako čudno nemirna, i nikako se nisam mogla namjestit, bol me je ponekad malo presjekla u leđima, ali slabije nego prije. Trudovi mi nisu bili ni na kraj pameti, nit mi je sluzni čep otišo, niti mi je termin, bila sam tek 38 punih tjedana. Nisam se previše opterećivala, jer sam znala da navečer idem svom doktoru pa će me pregledat. 
 

Konačno je došlo 16h, moja kontrola, ja sva na iglama, muž me smiruje u čekaoni. Napokon me doktor prozove, ja se pripremim za pregled, dođem na stolac, doktor pregledava, pa nešto pogledava u moje papire, ja umirem više od želje da saznam što se događa.

Napokon progovori: gospođo, otvoreni ste 4-5 prstiju. Sutra u jutro u 10 h se vidimo u rodilištu. Amnioskopiju ćemo još napravit. Šok! Nevjerica! U suzama sam izašla u čekaonu, muž brzo priskoči, brine se što mi je, kad sam mu sve ispričala, vrisnuo je od sreće. Jedva sam čekala da dođem doma, i da se u miru odmorim i pripremim za sutra.
Kad u stanu preokret, ne mogu mirovat, bol u leđima sve jače sječe, ne mogu sjedit, ne mogu ležat. Opet opuštajuća kupka, poslje kupke mi je bilo bolje puno. No bol je postajala sve češća i jača, ali ne opet tako jaka kako sam ja zabrijala da trebaju bolit trudovi. U 2h, više nisam mogla izdržat, više od straha, nego od boli, i muž me jedva natjera da me odveze u bolnicu. Cijelim putem do bolnice muž priča kako je presretan što će konačno upoznati Emu, našeg anđelčića, to me je oraspoložilo, no meni opet neda mira, a šta ako možda nekad budemo imali sina kak bi ga nazvao, veli on Lucian. Hmm.. reko ok, meni je lijepo. Ali nema veze mi smo ziher da je cura, potvrdila 2 ginekologa, tak da nam ne treba muško ime.

 
Kad smo stigli u rodilište, gužva! Jedva nas primili, žene su i prije mene slali na Sv. Duh. Nakon što su me primili, uzeli sve podatke, pripreme obavili, oko 4 h sam namolila sestru da izađem na hodnik za sreću još poljubit muža. Njega sam poslala doma. I tako počinje moje samovanje do 6 h sam se šetkala po hodniku i čekala da se oslobodi boks za mene. Oko 6i15h mi je došla sestra napikla mi u ruku braunilu, za 15 min se ponovno vratila i pozvala me u u boks. Tamo me je prikopčala na sve moguće što treba, i sat vremena me ostavila da ležim na desnom poluboku. u međuvremenu su se trudovi pojačali, ali još to nije bila ona očekivana bol. Neki mlađi doktor mi je probio vodenjak. Na jednom osjetim jak pritisak, kao da moram brzo jako obavit veliku nuždu. Doktorica dođe pregleda me ponovno i veli: Kaj ste spremni? Nisam stigla ni odgovorit nego me  jaki trud uhvati i doktorica počne vikat: Tišćiii.. I op! Glavica je vani! Još jedan trud i moj anđeo je bio vani! Meni na prsima, onak ljubičasti, sluzav, krvav, najljepši na svijetu.

Doktorica mi čestita: postali ste majka predivnog sinčića. Sva u šoku, pogledam svoga anđela i izustim: fakat sin! Šok! Nevjerica!Imamo Luciana! 04.04.2012 u 7:54h na svijet je došao 3700g i 50cm dugi anđeo. Mama je prošla bez šavova. Jedino tata nije vjerovao da imamo sina dok god nismo došli doma i razmotali pelenu.