Hej,drage moje,zanima me zivite li sami ili u zajednici sa muzevim/vasim roditeljima? Kako funkcionira zivot u zajednici i kakav opcenito imate odnos sa svekrom i svekrvom.? Mi zivimo odvojeno,sami,ali su nam kuce u istom dvoristu,tako da je to ono.... Bolje nego da smo pod istim krovom,ali opet nemas nikada mira,jer svatko voli zabosti nos u ono sta ga se ne tice. Nemamo svekrva i ja bas neki los odnos,ali nakon nekoliko njezinih ispada smo na distanci. Ne ispijamo kave zajedno,nema tu prevelikih razgovora,jer sam ja preponosna prijeci preko nekih stvari. Postujem ju kao muzevu mamu,i to je to. Ispast ce da sam neka ostrokondza,ali ne dam na sebe i na svoju obitelj.

Ja imam sličnu situaciju kao i ti. Mogu reći da ja mojoj svekrvi dosta popuštam i prešutim neke stvari. Jako mi puno pomogne oko bebe, a usto ipak je ona mm- ova mama. Osim svega toga ionak je s nama samo 6mj u godini, inače je sezonac i ide na more raditi. Dok svekar više manje uvijek nekamo skita, pa nismo puno zajedno.

Sami, hvala nebesima...od moje 18. godine zivim sama i bas nikad ne bi mogla zivjeti sa ikime jer sam teski slobodnjak, individualac i tvdoglavac i sto se manje sa rodbinom vidim to se vise volim 
Moja mala obitelj koja ukljucuje MM i moju djecu je sve sto mi treba!


_____________________________

E pa ova kokoš dok god može nesti jaja će pokušavati!!!
http://zalauru.blog.hr/
U iscekivanju.......

Heeej sad si me pomalo bacila u očaj .Ja živim sa svekrvom svekar je umro iako bi rađe da je bilo obrnuto.Živimo u istoj kući u prizemlju s njom djelimo sve od šalice tanjura jela svega.... A kad skupimo lovu odselit čemo se na kat iako svi mi govore ista vas vrata vežu i nećeš imati mira što sad vidim da je istina .Ne kažem da je ona loša ugađamo si što iz pristojnosti što iz poštivanja ali dala bi sve na svijetu da imam svoj mir s mužem da nas dvoje odlućujemo što kako i kada a ne da je ona u svemu sa svojom riječi važna u našim odlukama ,Pa zar to baš morate tako i baš sada...i tak ato puta dnevno,jedva čekam da skuham ručak za nas dvoje ispećem kolač za svog muža bez njenog petljanja,,,Ne radim pa sam po cijele dane s njom pa mi je još gore .Eto tak je živi iz dana u dan i skuplam lovu i za taj kat pa barem malo mira i odvojenosti....

Pa ti barem imas neku pomoc,moja ne zeli pomoci oko malene. Vjeruj mi,u istom smo dvoristu,a ona ju ne dodje vidjeti po nekoliko dana,kao da joj nije baka. Svekar obozava biti s njome,ali je najcesce na terenu,pa nema kada.Ako ju ja ne odvedem k njoj,ona sigurno nece doci kod nas da ju vidi. Meni je to u jednu ruku svejedno,jer sam vec oguglala na to,ali mi je zao muza,jer vidim da to njemu smeta.

Znam kako ti je srećice, i mi smo donedavna sve djelili dok se nismo podjelili  Izdrži i sretno!

ha ha puno sreeće a još više pameti Evo sad bih ispekla kolač ali mi se gadie njena pitanja i mudrovanja tak da izgubim volju .

Ja sam u jednu ruku sretna sto imamo svoja vrata,i to smo kupili ona sa kuglom izvana,da mi ne moze uci tko zeli i nasetavati se ko na kolodvoru. To bi tako bilo sigurno da mi je stalno otkljucano.  A opet,zivcira me sto ne mogu izici u dvoriste i na terasi mirno popiti kavu i igrati se sa svojim djetetom,a da nemam nad sobom svojevrsnu nadzornu kameru zvana svekrva. Srecom,mama zivi nekih 150 metara od mene,pa sam dosta tamo,pa mogu slobodno biti u svom djevojackom dvoristu. SAtvarno nemam zivaca slusati kojekave komentare i podbadanja. Koliko god se ja trudila biti fer,ona me iz dana u dan s necim isprovocira.

a znam kak ti je jas se budim živčana jer bi svoju prvu jutarnju kavicu najrađe popila u piđami sa svojim mužem možda se malo pomazila...ali niš od toga čim se ja dignem evo nje meni već za leđima i onda se ti opusti i uživaj

Joj,srecice,tebi je gore nego meni,svaka ti cast na tome sto izdrzavas.... Ja se bar zatvorim i nema me,a ti jadna po cijeli dan tako.... Nadam se da cete nekako uspjeti stvoriti nesta svoje,pa barem jedan sobicak,ali znas da je tvoj...

Sad kad ovo netko čita rekao bi pa kakve su ove žene?U naše doba živjelo se po 10 ljudi u jednoj sobi i bili smo složni i sretni...Da ali ja im odgovorim bila su i druga vremena vrlo rado bih i ja živjela u tim vremenima kad je bilo svega posla razumjevanja vremena jedno za druge druženja...sada više toga nema samo žurba i gledaš svoja posla da uspiješ preživjet

e upravo tako da imam nešto svoje  pa maker spavala na podu i pili iz iste čaše ali da smo sami i na miru ane ovo stalno stres pa i zbog sitnica koje se nekima čine i bezvezne

moj mm je živio sa svojom tetom i tetkom je rmu je tata umro,a mama ga ostavila.Tako da smo svi živjeli u jednoj kući dok tetak nije umro.kuča je pripala mm,a teta živi još s nama.nsa dvije ne razgovaramo je rja ne radim od prvog dana onako kako je ona htjela nego imam jezik pa odgovorim i napravim po svom...   Ali moram priznati joj da je dobra u tome što mi čuva djecu kad god treba,kupuje im šta god zažele(ima muževu penziju iz njem.),a i ako nama zaškripi s lovom da nam koliko nam treba...ona ima svoju sobu gdje si kuha,spava tako da jedino kupaona je zajednička...Ali opet to nije to.Bilo bi bolje da smo sami......

_____________________________

T & R - 28.09.1996.
Klaudia - 14.01.1997.
Antonio - 11.09.2000.
Valentino - 04.02.2009.

a bit ćemo mi sve same uskoro neće ni one vječno živjet ne želim im smrt neg sam kažem ali trbat če još vremena i živaca to dočekat

Pa da,kad bi netko ovo citao rekao bi da smo nezadovoljna gundjala. Ali drugo je onda vrijeme bilo,snahe su bile podredjene svekrvama i nisu imale pravo glasa. Zato je njima sad nezamislivo sto se mi borimo za sebe i svoju obitelj i sto zelimo svoj zivot. To je taj stari kov ljudi koji ne moze razumjeti danasnji nacin zivota. Ja neki dan krenula kod kolegice,a ona za mnom trci po dvoristu,i pita me,jesi li pitala muza smijes li ti ici? Ja stala i gledam...Ono,sta bi ja trebala,traziti dopustenje? Svasta...