Ovako,drage moje,danas mi se dogodila situacija koja nije nikada prije.. Moje nadasve razumno i poslusno dijete mi je priredilo takvu scenu(sva sreca kod kuce)da sam ja ostala bez teksta. Naime,pravila sam rucak i pekla nekakve kobasice.Ona je to htjela jesti prijesno,sto joj ja,naravno, nisam dala.Mirnim tonom joj objasnimda se to mora peci,te da ce dobiti kada bude gotovo.U tom trnu ona kao da je dobila napadaj bijesa,nikada tako nesto nije ucinila.Pocela je urlati,vristati,plakati do te mjere da je dobila nagon na povracanje.Pokusavala sam lijepo s njom,a nakon toga je dobila i malo po guzi,sto ja radim bas u krajnjoj mjeri.Kad sam ju po guzi,ona podigla ruku na mene....Ja nisam mogla vjerovati,kao da nije moje dijete,kao da je druga osoba. Na kraju sam joj rekla da je mama jako tuzna zbog njenog ponasanja i da nije lijepo to sto cini,na sto je ona ostala zabezeknuta pogleda,pokupila se i otisla na kauc...Nakon nekog vremena je dosla i rekla,mama oposti,jesi li dobo? Na sto sam se ja rastopila,raznjeznila i sve zaboravila...

Sto uciniti u takvim situacijama? Nadam se da se to nece bas ponavljati,ali ako se ponovi,sta da napravim kako bi ona primila pravu poruku od mene?

Ja kao iskusna mamica ću ti samo reći - ne zabrinjavaj se! Sve si odlično odradila što se s tvoje strane tiče. Lijepo si joj objasnila kako se osjećaš i to je jako važno. Iz njenog ponašanja poslije zaključujem da je tvoje dijete poprilično emocionalno inteligentno.
Svako živo biće ima emocije, kako pozitivne, tako i one koje ljudi vole nazivati "negativne". Ja osobno smatram da je to malko preteška riječ.
Bitno je da tvoje dijete shvati da je tebe takvo njeno ponašanje rastužilo ali da je i dalje voliš. I da svi imamo pravo biti loše raspoloženi. Čak i ako imamo samo 3 godine...

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!

pozz nika.ja jos nisam majka ali cu biti.Moja sestra ima klinku i jako dugo vremena je dizala ruku na nju sto se meni nije svidjelo,niti mi se svida kod djece da dizu ruku na roditelja.vjerujem da se osjecas grozno ali moja necaka nikad nije rekla svojoj majci da joj oprosti mada sam s njom razgovarala da to nije lijepo,ja nemogu tebi reci da je udaris jel ko sam ja da sudim,ali ja znam da meni moje djete to napravi neznam dal bi dobro proslo,samo iz razloga zato sto sam ja svoju majku postovala i nikad to nisam napravila

Hvala vam cure,nakon svega je bila opet "normalna",dobra,lijepo se igrala,bili smo kod bake,trckarala je tamo po dvoristu,ma super..Ali tih po sata kao da je imala nekakav black out.Najvise me sokiralo sto to njoj ne slici,stvarno nije takva.Ka joj se lijepo objasni da nesto ne moze,ona pokusa jos koji puta pitati da to dobije,ali bez takvih izbacaja,kad shvati da zaista ne moze,ode dalje,nadje si neku zanimaciju i dobro..Ali ovih danasnjih pol sata njene torture je bilo jako stresno i iznenadjujuce...

Ako ćemo biti iskreni, svi smo barem par puta imali u životu neki sličan "ispad" (ne mislim pri tome da smo istukli vlastitu majku) pa nas nitko poslije toga nije istukao. Pa zašto onda naša djeca ne bi imala pravo pogriješiti i ispričati se nakon toga?

< Poruku je uredio Zvonki -- 2.5.2009 23:21:04 >

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!

Slazem se s tobom zvonki,skroz. I sama nekada imam takve dane,da bi najradje urlala,samo sto sam odrasla osoba,pa se nekako mogu kontrolirati,a ona je ipak malo dijete i jos nema samokontrole. Iako,u jednu ruku,mislim da je dobro da svoje osjecaje pokaze,kakvi god oni bili.Samo,kazem,mene je to iznenadilo jer je bilo prvi puta,isto kao sto me iznenadila prva rijec ili prvi korak...Samo u malo drugacijem izdanju.

Naravno, o tome govorim. Dijete jednostavno mora znati pokazati i one emocije koje su ljudima malo neprihvatljivije, a na nama je da im pomognemo pronaći najbolji način da ih iskažu.

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!

Svakako,mi smo ti koji ih moramo voditi kroz zivot dok se ne osamostale.Cak i onda smo im potrebni,ja recimo,jos uvijek trebam i svoju majku i oca,premda sam odrasla osoba.

Nadam se samo da malena nece imati previse potrebu izbacivati te negativne emocije iz sebe,bar ne na taj nacin kao danas,odnosno,da ce biti puno vise pozitivnih emocija..

i moj je to napravio;mislim da je to refleksna reakcija.

_____________________________

Prvu polovicu života unište nam roditelji,drugu dijeca.

Sve je to normalno izvinio se on ili ne. Moj je imao ispade slične da neki put bi izreagirala dobro a neki put " meni" nije bio dan i onda bi ga po guzici. To je jedna od stvari koje ne podnosim - da on digne ruku na mene. i ono, nesmije se tući . ok. ali malo po guzi mu ništa neće biti. al opet, on tebe udara a ti mu vratiš istom mjerom. ni sama nisam pametna, zbunjujuće a? Mislim da su sretne one mame koje se nikad nisu našle u takvoj situaciji ..

_____________________________

Idi Ga Mama - klikni me :D
Mila Puže - klikni me :D

Mislim da je vecina klinaca prosla tu fazu histerije i osjecaja krivnje 

_____________________________

E pa ova kokoš dok god može nesti jaja će pokušavati!!!
http://zalauru.blog.hr/
U iscekivanju.......

a gle,ne znam koliko je tvojoj maloj,al mom malom je uskoro 2 god.i redovno ima napade bijesa.huje,ljtnje i toliko dernjave da ga redovno po guzici namarisem jer me izbaci iz takta.redovno dize ruku na mene  a to ne dopustam jer ne samo da ruzno izgleda vec sta bi bilo poslije ako sad dopustim?radi takvih gluposti se dere po pola sata,tipa ispiusti kasiku na pod i hoce da mu ja dignem.ponudim drugu,cistu kasiku,odvalu plakat pola sata,dokucim istu,opet je baci,mislim uzas.ne da se presvlaciti,ne zeli se vise kupati i brckati u vodi a nekad je uzivao.medjutim,ja mislim da je sve to jos uvijek navikavavanje na novog clana.

Nika djeca još ne znaju kontrolirati ljutnju.. Koliko je stara?

Takvi ispadi su normalni, kod neke djece jači i češći kod druge blaži... Mislim da je najpametnije ostaviti dijete da se isplače. Neka djeca se lakše smire u zagrljaju... Važno je da ti brojiš do 10 tak da i ti ne izgubiš živce (znam da to ponekad nije moguće kada smo i sami umorni ili pod stresom). Ja mog miša uvijek u takvim situacijama ostavim da se malo smiri, pa ga onda pitam da li je umoran, pospan? Da li ga mogu ja utješiti ili će se sam. Ponekad kaže hoću sam, a ponekad se umiri kod mene. Ako počne udarati od bijesa, primem ga za ruke i kažem mu da se to ne radi i neka se umiri.

Važno je znati da su dječje emocije jako intenzivne i da oni još ne znaju kontrolirati ih, ali naravno, trebaju naučiti uz našu pomoć.

< Poruku je uredio mirna -- 3.5.2009 22:42:39 >

ah zaboravila: to da se je sama ispričala je stvarno prva liga i mislim da imaš stvarno inteligentnu curicu.

u toj afektivnoj fazi ništa ne dopire do njih (znači ako joj prigovaraš ili ju po guzi dok ima taj ispad, ona to uopće ne kuži, dakle treba pričekati da se smiri, pa onda razgovarati).

i još što se tiče udaraca: to je dok ssu mali često način izražavanja ljutnje, to se još ne može zvati udaranje roditelja... ali naravno ne smije se dozvoliti.

< Poruku je uredio mirna -- 3.5.2009 22:44:42 >

djeca ne znaju iskazati emocije...a mi smo ti koji ima trebamo reci da su emocije ok i pokazati im na koji najbolji nacin da ih iskazu...blago onim roditeljima koji to nisu morali proci ali opet kakvo je to djete koje ih nema...domi svoju sestricnu uredno udari kad a ignorira i ne zeli se sa njime igrati... to je nacin na koji on nju pokusava aktivirati ne znajuc da se tek tada nebu s njim igrala valjda bu skuzio nakon 10-og puta ili bu ona popustila