Razmišljala sam, kako da nazovem ovu temu: možda je ovo ime malo neprimjereno, ali bolje mi nije palo na pamet. Htjela bih da ovo bude tema na kojoj ćemo iznesti ono što nas grize, muči, a ne možemo naći rješenje za to....
I isto tako, htjela bih da ovdje ne osuđujemo nikoga, jer ponekad je stvarno lakše podijeliti neke stvari, makar i sa papirom.

_____________________________

Patrik i Kiki, moja dva sunca

ok..
jel to drugačije od tužionice?

_____________________________

"Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno čulo dodira."

za temu!!

_____________________________

gibam...

Evo, da ja i počnem prva: imam jedan problem, koji to ustvari i nije. Riječ je o mojim roditeljima... koji su inače stvarno dobri, pomažu mi oduvijek, tu su. Ali otkada imam djecu, jako, ali jako zamjeram svojoj mami. Ona radi, ja to znam, ali nikad nema vremena pomoći mi, ili barem ponuditi pomoć... I zbog toga se ja osjećam loše, jer joj to zamjeram??!
Naime, kad sam drugi put ostala trudna, rekla je samo- a kad se dijete treba roditi?- ja kažem, negdje u sedmom mjesecu. A ona- taman će mi uništiti godišnji- e tu izjavu nikad neću zaboraviti, usjekla mi se u srce...
I onda smo se preselili u svoju kuću, i ja sve radim sama... od čuvanja, kuhanja, pospremanja,i uvijek kad ona dođe s posla, a nema ništa za jest, pitam hoće li da joj ja šta dam.
I stvarno, ja ne tražim da ona meni išta radi, ali, u ovih godinu i pol otkad nismo kod njih, samo me dva-tri puta pitala dal će mi ona skuhat ručak- a radim vikendima i kuća smo do kuće. Da ne govorim o čuvanju djece- kad ju pitam hoće li pričuvat starijega, odmah pita koliko dugo? Mlađega je svega par puta počuvala, i to jedva....Ma tužna sam, muči me to, jer mislim da barem da pokaže volju, ja bi joj bila zahvalna... Ovako, sve joj je teško.... Sad je dva tjedna na godišnjem, i nije pitala nijednom, jel mi treba šta?! Kao, ja mogu sve sama. Pa i mogu, i ne želim nikom biti na teret, ali to me muči i moram se nekome izjadati. A ako s njom popričam o tome- nema nikakve svrhe!!

_____________________________

Patrik i Kiki, moja dva sunca

za ideju 

_____________________________

Noa -17.08.2005.
Patrik - 18.12.2009.

[Vsebina sporočila je bila izbrisana]

da, nisam mislila da se tužimo, nego stvarno kad vas nešto tišti, onako iz dubine duše! Ja sam prije uvijek pisala pisma, jer nisam baš konfliktna osoba, tako da više volim zaobilaziti nego biti direktna. Nažalost.
Ali shvatila sam da kad neke stvari staviš na papir, bude ti lakše, pa čak i ako ih nitko ne pročita....
a nekad nešto treba i zadržati za sebe, pogotovo ako nema rješenja, a puno ljudi može biti povrijeđeno.... ETO, ZATO JE TU ISPOVIJEDAONICA.


_____________________________

Patrik i Kiki, moja dva sunca

Elinamama, naš odnos je u biti dobar, ali mene ti jako bole te neke njezine izjave i ponašanje...
ali kad netko nešto ne želi, ne možeš ga tjerati na to.

_____________________________

Patrik i Kiki, moja dva sunca

[Vsebina sporočila je bila izbrisana]

uh nemoj me krivo shvatiti ali tvoja mama isto radi i odgojila je svoju djecu i možda sada želi biti malo "sebična" i to je u redu. ja isto nekad pomislim da jedva čekam kad djeca odrastu da se malo posvetim sebi. vjerujem da ako ti treba pomoć da ti uskoči ali ostatak vremena želi za sebe. 

_____________________________

16.06.2004.

28.06.2010. !!!!

Prije nego što prijeđeš ulicu uhvati me za ruku. Život je ono što ti se dešava dok ti razmišljaš o drugim stvarima.

pakić ja bi mogla do sutra ,prije nekih deset godina išla sam na more,prvi samostalni odlazak,nigdje veče sreče,a moja sestra je taman dizala kat na kuči,spavali su kod nas,s tim da su djeca skroz bila kod nas,kad sam radila ujutro popdne sam ih cuvala da bi mama mogla obavljat svoje,svako drugo veče okupaj ih,svaki dan nahrani ih,dok su oni došli sa kuče djeca su več bila u piđami,sita i spremna za spavanje,i kažem mami idem na more a ona meni joj pa jel nečeš sestri ni malo pomoć čuvat djecu,isto sam tako ostala paf,Kad sam kupila svoj prvi auto u međuvremenu sam polagala vozački a brat je vozio taj moj auto,ja dođem s posla auta nema,pitam mamu gdje je auto a ona posudila sam ga tvojoj sestri,i tak da je moj auto bio maltene seoska ku...va,idem ja vlakom kad vidim auto voza kum od šogora,,,kad sam za to prigovorila nadurili se na mene,ja posudim njima auto ono u autu smeča koda su se svinje vozale,a što me najviše povrijedilo kad me pitala ta ista sestra jel joj mogu posudit auto idu u šoping i pitam jel mogu i ja,a ona meni ajojj nema mjesta pun nas je auto,mogla bi ja do sutra pisat

e da ak mogu ovdje,ljuta sam lisica nam zaklala 5 kokoši nesilica

potpusujem...
Kod nas je slična situacija, sa time da moji fakat uskoče kada nam treba, ali ako nam ne treba, ne nude se, nisu od onih baka i deda koji kažu: ajme dovedite mi ga, a vi se doma naspavajte....
Koliko god nekada sama bude sebično tužna zbog toga, realno razumijem zašto je to tako....Do 27 godina sam živjela kod njih i fakat sve svoje su dali meni (i sestri)...Oni sada žele odmarati, družiti se sa svojim prijateljima, ići u šumu brati vrganje ili šparoge i posvetiti se sebi. I kada realno pogledam-zaslužili su....

Tvoja mama zna da ti možeš sama, da ju moliš za pomoć-ona bi ti sigurno pomogla...Tako da ti procijeni kada ti treba i kada ti zaista treba-zamoli ju....Tek budeš imala pravo ljutiti se onda kada ti odbije pomoć koja ti treba....

Eto, sasvim iskreno s obzirom da smo u slučnoj situaciji, a ja ipak nisam ogorčena...

_____________________________

JAN, moja najveća ljubav, sreća, ponos, uspjeh i poticaj!


"Kad poljubim lice tvoje da izmamim osmjeh,
Onda pouzdano razumijem čari neba u svjetlu zore".
-Tagore-

Ma odakle vam lisica natalija????

pa natalija kako si im uopće mogla dati ključeve od auta??? Morala si reći ne, to je moj auto, mogu vas negdje odvest kad ću imati vremena. I to je to. Joj baš mi te je žao, ali nemoj da te iskorištavaju.

pakić najbolje bi bilo da razgovaraš s njom o tome. Ja sam se puno grizla oko nekih nerješenih stavri sa svojom svekrvom. A onda sam shvatila da joj moram doslovce NACRTAT što me muči i zašto sam tužna. Ne bi vjerovala, ali smirenim ragovorom uspjela sam natjerat vodu na svoj mlin.

znaš kak je to u selu,dođu po pljen ima ih ko gamadi

mojoj svekrvi prije par mjeseci odnjela 40 komada mada sam ja uvjerena da su cigojneri koji su se bili doselili pored nje to smazali jer su rostiljali svaki dan nisu se tu dugo zadrzali taman toliko koliko je bilo koka,poslje su se odselili

_____________________________

?"Često čovjek trpi i nekoliko godina, smiruje se, podnosi i najokrutnije kazne, i odjednom se slomi na nekoj sitnici, na nekoj gluposti, gotovo ni zbog čega."

Ma zar se usudjuju doci u sred sela, medju ljude?

onda su bjesne

_____________________________

?"Često čovjek trpi i nekoliko godina, smiruje se, podnosi i najokrutnije kazne, i odjednom se slomi na nekoj sitnici, na nekoj gluposti, gotovo ni zbog čega."

O da...itekako dolaze među ljude,  najviše kad su bjesne...

Kod mojih susjeda zadavila 15-ak kokoši i  ostala u kokošinjcu....zatvorili ju, pozvali veterinare...ooodnjeli su ju na testiranje i bila je bijesna.

Pa to ti kazem, nije mi normalno da jedna divlja zivotinja (a lisica to je ) ,dodje u sred sela  i zakolje koliko ono rece kokosaka????
Onda nesto nije u redu sa tom zivotinjom, tako moze doci i u sred bijela dana i napasti covjeka
Znam da mi je baba pricala da je nju napala u sred bijela dana bijesna lisica i za dupe ju ugrizla , sreca pa se u to vrijeme nije modiralo nego se nosilo vise potsukanja pa je nije dobro ni scepala za debelo meso....

[Vsebina sporočila je bila izbrisana]