joj cure moje, ovo je tužno i pakić stavrno ima proble, ali ja sam prasnula u smijeh sa ovim lisicama... moj tata je isto imao s tim problema(samo ne lisice nigo tvor/puh ili tako nešto) pa im je napravio pravu kućicu..heheh sve je zdiano, imaju svoje dvorište i vrata koja zatvara navečer i sad nema problema s tim...

_____________________________

Lara, moje najveće blago 16. 05. 2008. =o)

Eto nema mene jedan dan, i odmah vi o kokošima i bjesnoći trabunjate . Ma nema veze, uopće, i ja sam se nasmijala.
A za one koje su ipak dale neki odgovor na moj post: slažem se sa vama, meni su roditelji puno dali, i znam da im je teško, i da su umorni. Nisam ja zato ispričala priču, nego ne mogu zatomit taj svoj osjećaj, krivo mi je ipak da me ni ne pita, jel mi treba pomoć, bar s vremena na vrijeme. Ma više sam ljuta na sebe, jer tako mislim, nego na njih. A nemam im šta spočitati, prema tome, razgovor ne bi donio ploda, jer ja mislim ako nešto ne radiš od srca i voljom, nemoj to ni raditi.


_____________________________

Patrik i Kiki, moja dva sunca