|
osobno -> RE: Svekr(i)ve (12.5.2010 17:03:28)
|
Isabela, misli na svoje dite, pa ne želiš valjda da te cili život gleda potlačenu(ka šta sam gledala svoju jadnu mater)i tužnu i uplakanu? Posvađaj se milijun puta ako triba dok ne središ situaciju do podnošljivosti. A tm reci da on sad ima svoju vlastitu obitelj, dakle tebe i malenu, i da mu vas dvi trebate bit na prvom mistu, a ne mama ili bilo ko drugi. Nemoj dopustit da ti život kroji osoba koja o životu pojma nema.
Čim se spominje život u zajednici, to automatski implicira sukobe, jer je previše ljudi različitih osobnosti na istom mistu, koji bi se možda i slagali da ne žive zajedno,.
Meni bi, recimo, moja sveki bila super da mi nije vrata do mojih i da je ne vidim po deset puta dnevno.
I da ne vidim šta vidim. Ne bi se živcirala jer ne bi bila tu da vidim.
ALi je. Plakala sam milijun puta kad smo otišli iz našeg podstanarskog stančića, ne zbog stana, nego zbog privatnosti i mira kojeg ti zaista niko ne može platit, ni vratit.
Ali s vrimenom sam okrenula lagano vodu na svoj mlin.
Npr., prije bi samo došla i uzela malog kad bi joj palo na pamet, a ja kupim u sebi i mučim i mučim...
Pa sam pukla.
i tako par puta, i bilo je i svađa i svega, najviše njenog plača, ali niko nije od suza umra, a posebno ona koja plače za svaki k... jer ne zna drukčije reagirat, tako da me više ne pogađa uopće, a i mm je ogugla na njene izljeve...
Bori se i ne popuštaj, jer to šta popustiš u sitnicama(koje tebi, znam, nisu sitnice) daje im prostora da ćeš ostat mirna i pokorna zauvijek, zato posvadi se, ne pričaj ako triba, ali daj do znanja da više nećeš trpit i da je bilo dosta. Jer jedino ti to možeš napravit.
|
|
|
|