ljudi moji ja sam skužila da ja imam fobiju od zatvorenih prostora i ustanova
ja sam u bolnici mislila da ću umrijeti koliko mi je slabo znalo doći...bila sam 3 dana a kao da sam bila 10000godina
stalno sam cmoljila tako da mi je bilo neugodno onih mojih cura iz sobe...
uz sve to kakvih sam se stvari nagledala
jednu ženu su doktori ostavili da je jadna skoro iskrvarila
jedna je imala trudove a nisu joj vjerovali...
iako sam sad izašla ja se ne mogu riješiti misli...kako moram svaki drugi dan na ctg tako me strah da mi ctg neće biti dobar i da će me opet staviti u bolnicu..ili će mi reći da je tlak visok ili ovo ili ono...
kako da to odbijem???
ne želim ispasti sebična ili loša majka ali ja sam u bolnici svome djetetu samo škodila olakajući i nervirajući se...isto tako me muči što ako prenesem jer mi je Petra izgleda mlađa 2 tjedna..onda će me htjeti u bolnicu na promatranje.... ne kužim zašto to rade ako mi je plodna voda bistra???
zašto sile bebu da izlazi van... ovoj curi što je bila samnom u sobi bila je otvorena jedan prst i prenijela 4 dana i oni ju prikopčali na drip i jadna se toliko namučila,a po njenom kaže da je beba mlađa 10 dana nego što oni računaju...ja ne želim više ići u bolnicu dok me ne zaboli prirodno....znam da ispadam piz..i loša majka ali ovo je meni iz djetinjstva i tek sad shvaćam koliko sam prošla... mislim da više šteti mojoj bebi tamo nego kod kuće kad smo u miru i ljubavi skupa


_____________________________

26.09.2009- velika sekica
21.10.2011-mali čupavac

na neke stvari jednostavno moras stisnuti zube i izdrzati...da je bilo nekaj nedobog bilo bi ti drago sta su te ostavili u bolnici...puno si prosla u zivotu a ovo jedan djelic toga sta moras pregrmiti...ja sam izludila u bolnici kad sam rodila jer nas ni na hodnik nisu pustali a biti u sobici sa tri cure i tri bebice je onak za strik oko vrata staviti...nadam se da ces brzo zaboraviti traume iz bolnice 

dobro znam o cemu pricas..meni je trauma bila boravak u bolnici sad kad sam rodila uzas..naime,sobe moraju biti otvorenih vrata i naravno sve cujes..ono je zivi uzas.dolaze zene ispred tih istih tvojih vrata gdje ja lezim znaci izmorena,nakon poroda..i dobijaju trudove..cujes u drugoj sobi sjede dr.i deru se ,na te trudnice da one moraju setat hodnikom dok se dijete ne spusti.ma ko u logoru..a one kukaju,ajoj majko ubijte me..boli,doktore pomagaj..doktore nesta mi izlazi..i to ne samo po danu vec po citavu boziju noc..uzas.odmah do moje sobe je sala..u kojoj takodjer ne zatvore vrata..ne moram vam nista reci.rezultat:pozlilo mi drugi dan po porodu,tlak skocio na 190 i dr hitno sazvo skup nije mu jasno od cega.ja kazem,dr meni je dosta mojih briga kako cu kucisa malom bebom a kko ce drugo dijete to prihvatit i moram da slusam ne samo ja vec svi ove krike po 24 h.molim vas zatvorite vrata i dajte mi apaurin.covjek je stvarno vidio da su uslovi uzas,da bar stave neko staklo da malo odagnaju te krike...i dopustio je jadan da zatvorimo vrata i popih od 5mg tabletu...ljudi moji ,da nisam,umrla bih mislim.svaki dan sam plakala da mi je kuci...neuslovi..uzas.da ne govorim kako sam se sa pojedinim sestrama svadjala jer gospodje nece da nahrane bebu ,kaze podoji,a meni mlijeko ni blizu da dodje...jadnicak sa 2900 je spao na 2700.

_____________________________

Ljubav! Citava knjiga u jednoj rijeci,cijeli okean u jednoj suzi,
sedam nebesa u jednom pogledu,
vihor u jednom uzdahu,grom u jednom dodiru,hiljadu godina u jednom trenu."

Draga drži se,bit će sve ok....misli na svoju petricu

_____________________________

DINO 04.09. 2007

Joj,draga,znam kako ti je,ja sam u toj istoj bolnici sve ukupno provela 25 dana,skoro sam tražila da me presele na psihijatriju,koliko sam bila već luda ...Ali sve to nekako izdržiš i prođe...Što ti kažeš,najgore je što se tamo svečega nagledaš i naslušaš...I mene je sada strah ponovo sve prolaziti,jer sam sigurna da ću opet imati problema sa tlakom,ali šta ću,što je,tu je,kako Bog da tako će biti,samo se nemoj puno sekirati,ti bar znaš da se svemu tome bliži kraj..

_____________________________

Moje velike ljubavi
Nika 24.05.2006.
Ines 07.05.2010.

Znam kako ti je ja sam bila u bolnici od 28.4 do 15.5 i poludila cak sam muzu rekla da sam najzrelija za podrum splitske bolnice a dole je psihijatrija
Al sve se to nekako izgura kada znnas zasto stojis tamo,mene je ubijalo sto niko nista ti ne govori samo samo te pregledaju i posalju u sobu bez da kazu dal je sve ok.

Ja sam ludila al su mi cure s raje s kojima se cujem preko sms bile velika potpora kao i moja obitelj pa se lakse dalo izdrzati.

Najgore je sto vidis svasta i cujes pa te jos to vise plasi a ja jos lezala do radaone pa sam dva tjedna ludila i plakala da sto se tamo radi kada onako vicu i placu

Neboj se sve ce to proci.


_____________________________

Uzivam uz svoja tri musketira....

M&M-10.6.2006

Mate-11.05.2009

Antonio-29.6.2011

[Sadržaj poruke je obrisan]

Vjerujem da ti nije bilo lako ali možeš ti to, još malo i zaboravavit češ na sve kad dođe mala Petrica na svijet Nažalost sve mi žene moramo kroz neke ružne stvari proći
Drži se i budi jaka

mislim da si sad kao i večina prvorotkinja shvatila da roditi nije onako kako to prokažu u filmu....
ovo što pričaš i kako si sve doživjela je tvoja perspektiva....ja sam u bolnici bila duže pa sam imala priliku puno razgovarati i okrenula sve na pozitivno...liječnici niti jednu ženu ne ostave bez razloga ili nadzora samo tako...ako se desi a može se desiti vjerujem da nije bilo namjerno...
ovo kaj nisu vjerovali da ima trudove...pa nisu niti meni...ali ja sam puhala po hodniku i hodala gore dole...kad sam se porodila u roku par sati samo su mi rekli da sam zadnja došla u bok a prva otišla i da nitko nije vjerovao da ću roditi taj dan...

i oni su ljudi koji slušaju mašine i aparate a ti svoje tijelo...ti češ prije znati da nešto nije kao prije nego oni!...

draga kad rodiš, bit ćeš mirnija a sad se probaj umiriti i ne misliti na to...

I da, priče od pacjentica u bolnici su u večini slučajeva povečane za 100%...ne vjeruj svakom kaj veli!!!


_____________________________

"Dječji život je poput komada papira na koji svako ostavlja bilješku."

Ja sam u prvoj trudnoći svašta prošla, ležanje u  bolnici, doma, prijeteći pobačaj, zastoj u razvoju,
curenje plodne vode, prijevremeni porod... hladni doktori i sestare. Naravno da je to sve bilo traumatično kako za mene tako i za dijete.. al izdržali smo. Draga al sve se to zaboravi kad ugledaš svo anđela i primiš ga u ruke.
Budi jaka i izdrži još malo.

draga i ja sam provela 8 dana u bolnici i naslušala se svega i svačega ali sestre ku mi bile suuuuuuper.
posjetu smo mogli imadi do jaaaako kasno u noć.
moji iz pule otišli tek poslje 10 navečer.
ma svaka pohvala,ali sve drugo je užas.
sada si me dala na razmišljanje i došla sam do zaključka da sam radi tih ružnih priča imala lagani porod jer sve ono je bilo gore.
inače ja sam po dolasku iz bolnice išla drugu noć roditi
39tj

_____________________________

Život ponekad traži od nas više no što mislimo da možemo podnijeti.IPAK,vrijedi se potruditi!
zvrkić došao 17.06.2005.
zvrkica došla 08.12.2010.

I ja sam isto svašta prošla u trudnoći. krvarenje u 12 tjednu, trudnički dijabetis od početka trudnoće, mirovanje, cistitis, premala bebica tj. zastoj u rastu, visoki tlak(živciranje i od straha), carski rez (zbog očiju dioptrija -5,5 i retine u očima). Bila sam u bolnici sveukupno oko 1,5 - 2 mjeseca. Jedno novo iskustvo ali sve zbog svog zlata.

_____________________________

JAN 04.05.2006.

ja imam općenito fobiju od petrove

_____________________________

"Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno čulo dodira."

auuuuu....Petrovu mi ne spominji...nakon pregleda bez rukavice i sa zadahom alkohola samo sam se zahvalila i sa suzama u očima otišla...nikada više makar krepavam...u nju ne idem i šlus!!!

_____________________________

"Dječji život je poput komada papira na koji svako ostavlja bilješku."

e pa da, ja još nisam čula da je neko pohvalio petrovu

_____________________________

"Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno čulo dodira."

hvala vam curke...znam da nijednoj nije lako ali i same znate kako se žena ustrtari prije poroda...ja već sad paničarim

_____________________________

26.09.2009- velika sekica
21.10.2011-mali čupavac

Ničega me nije bilo strah dok sam bila trudna nego kako ću izgurati bolnicu. Užasavam ih se. A na kraju je super ispalo, kad bebač stigne, ako je sve o.k. ma nšta ti više nije bitno samo taj mal anđelak kaj tebe!
Sretno!
Jel čekaš 9.9.?

_____________________________

Samo luda mama...

očito Petra čeka ali mislim da će po sadašnjim procjenama mašiti 9.9.
jedva čekam da je upoznam...
koliko me samo strah toliko mi je i uzbuđenje velikooo
voljela bih da bude 9.9. ako ne prije



_____________________________

26.09.2009- velika sekica
21.10.2011-mali čupavac

Sve će biti o.k., kad ugledaš svoju Petru baš ništa ti više neće bit važno!

_____________________________

Samo luda mama...

Evo ja ću pohvaliti Petrovu, osoblje na porodu je bilo super, od doktorice do babice....

_____________________________

Karlo 8.06.2005.
Ema 8.10.2009.-imamo 16 zubića

O, to je poprilično normalno za prvu trudnoću. Isto sam prolazila. Tresla se od nervoze i straha. Treći put ulaziš u bolnicu ko' šerif u birtiju.

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!