Svaki put kada moram na bolovanje to je iznenada i neplanirano i najčešće ostane nekih nezavršenih stvari, koje se moraju završiti prije ili poslije. Nemam srca opteretiti kolegicu i kolege svojim poslovima pa najčešće uzmem dio tog posla i radim kod kuće. Tako je i ovaj put.
Zapravo me to živcira i ne želim to raditi ali kad nemam "muda" reći da to neću, odnosno kao da osjećam grižnju savjesti ako taj posao ostavljam nekom drugome. Najgore je to kaj uredno donesem doznake i vodim se na bolovanju, a firma mi ne plati posebno to kaj radim za vrijeme bolovanja.
Zapravno ne znam kako pristupiti šefu i izboriti se da mi plate to što radim za vrijeme bolovanja.
_____________________________
FJ JE FRAJER
Draga FJ,znam kako se osjećaš...
Iako,ja nisam išla na bolovanje,ali moj posao je takve prirode da ne stignem sve pripremiti za sljedeći dan,tako da moram i kod kuće raditi...
Posebno je nedjeljom popodne iza ručka,rezervirano samo za moje papire,kompjuter i razradu za sljedeći tjedan...
Ludovala sam u početku,ali s vremenom se navikneš i ako voliš taj posao,shvatiš da to mora tako biti...
Više se ni ne obazirem na to,postala mi je svakodnevica...
Nisam bila u sličnoj poziciji kao ti,ali znalo se nekada dogoditi da sam odsutna pa su ovi moji na poslu "izgubljeni" bez mene...
To ti je uvijek tako kad se naviknu 
...
Moraš probati odvojiti posao od privatnog života i probaj im reći da ne želiš raditi kod kuće...
Jer,čim vrijeme dalje leti,sve će ti biti teže,a njima također teže shvatiti...
Kako ostali u firmi rade?Jel i oni nose posao doma?
IZVORNA PORUKA: Candy
Kako ostali u firmi rade?Jel i oni nose posao doma?
vrlo malo njih... ali zato ponekad znaju ostati 15-20 min duže na poslu.
dok nisam rodila Jakova ostajala sam do 5, pola 6, pa i duže ako je trebalo na poslu, ali sada to ne radim jer ne želim zapostavljati svoje dijete i obitelj zbog posla. Tada sam imala osjaćaj da to što ostajem duže nitko ne cijeni, a danas imam takav osjećaj po pitanju nošenja posla kući. Povremeno znam uzeti posao doma čak ako nisam na bolovanju, samo da bi ispunila neke rokove i da bi sve funkcioniralo. i naravno prekovremeno i ono što radim doma nitko ne plati.
_____________________________
FJ JE FRAJER
Ima i nas koje smo odabrale nositi posao kući, 
. Znam FJ da to tebi i nije utjeha u tvojoj situaciji, ali eto pišem ti da znaš da ima još nas sa dmaćom zadaćom.
Ja zapravo sa svojim poslom živim i najnormalnije mi je popodne ili navečer ili ujutro (kad mi se ne da ništa raditi ustajem u 4 ujutro da bih bila spreman za nastavu) pisati zadaću za drugi dan, 
, treba se pripremiti, sve složiti da djeci drugi dan bude zanimljivo, zabavno, ali da nešto i nauče.
I da, ima dana kad bi svoju odluku da budem učiteljica poslala u ..., ali onda opet kad vidim u razredu skup malih okica kako sa zanimanjem prate i gledaju ono za što sam se predhodnu večer mučila i kad dobim rezultate sretna sam jer znam da sam napravila nešto dobro i da se isplatilo.
_____________________________
Ja sam PAUVA!!!!
30.01.2009.
i ja sam radila taj posao uciteljica i bas me nervira kad svi pricaju kako je uciteljima fino.. ja sam se pripremala obicno svaki dan po 1-2 sata doma za sljedeci dan, ponekad i vise..
sada radim sve od doma..dva posla od jednom: honorarac i kucanske poslove uz to i njega djeda...
< Poruku je uredio mirna -- 2.12.2008 14:13:13 >
učiteljice, ako dozvoliš, rad kod kuće je sastavni dio posla nastavnika ili profesora.... koliko znam ne provodite baš svaki dan u školi 8-9 sati, koliko ja na poslu.. no, nije tu najveći problem, nego mene muči kako se postaviti da ih otpilim s tim nošenjem posla doma, a da se nitko ne uvriejdi i ne shvati krivo.
_____________________________
FJ JE FRAJER
FJ jasno im reci bez uvrede, ali ja to ne mogu i ne stignem obaviti kod kuće uz bolesno dijete.
Ako budeš čekala da to šef sam skuži ili da ti kaže hvala za to, zaboravi na to.
_____________________________
Samo luda mama...
što se posla tiče, ne nosim ga fizički doma da moram nepto raditi, pripremati, ali nosim ga u mislila i uvijek sam znala razmišljarti što bi mogla sutra, kako, svakakve ideje su mi padale na pamet (što nije teško, bavim se vanjskim oglašavanjem i dosta je da se provezem ulicom i vidiš plakate da imam asocijacije)....To me nije opterećivalo...
isto tako, nije bilo GO da nisam tjedan dana ranije bila u ludnici i sve pripremala da me nitko ne bi zvao dok sam na go, a poziva je bilo.... s vremenom sam naučila znati na koji se trebam javiti.....
Kada sam bila bolesna (par puta), radila sam posao od kuće, tj bila na raspolaganju, ali NIKADA nisam nosila doznake jer sam posao lijepo i odradila (to ima i veze kakvog šefa imaš, a i kako se ti postaviš prema tome)....
ali nije uvijek bilo tako.....ja sam se dosta "istesala" za borbu za svoja prava sa 1. šeficom koja je bila super, ali s druge strane bila je i vlasnica firme i nije bilo lako s njom...na svaki moj argument koji je bio 101 % na mjestu znala bi reći: JA sam vlasnica ove firme....bilo je poziva kući u 10 naveče, smsova, gnjavaža, ali bitno je da osim što sma se istesala, naučila sam se boriti za sebe, a i naučiti što je u poslu važno, a što nije i kako se nositi s time....
Inače, imam poslovni mobitel, radim do 16.30 i tolerancija za javljanje na njega mi je do 18 h....nakon toga mobitel je u torbi, torba u ormaru....ne čujem ga i nije me briga....
p.s. malo sma odlutala od teme, ali moram reći da mi i dalje svako malo padne neka icdeja na pamet i sms-am kolegici koja me mijenja...počela sma se osijećčati kao šefica o kojoj sam pričala 
