nemogu ovo da nestavim i da ne prokomentiram---


pa dali je ovo normalno da dijete od dvije godine spava na krevetu na kat...

DALI IMA I MEDJU NAMA OVAKO UZASNIH I NEODGOVORNIH RODITELJA....

ja sam sokirana biserima i ludjacima koji imaju djecu i ovako bezbrizno ih izloze vlastitoj smrti...

pa moja ima dvije i pol godine i jos je u kreveticu pored nas u sobi...i bit ce dokle god ne vidim da je imalo spsobna da spava sama u sobi i to na normalnom krevetu a ovaj nas krevetic ima pregradu koja se moze skinuti i napraviti mali krevetic i zasigurno ce tu biti do 5 godina...

meni je ovo uzasno STVARNO SVATKO JE RODITELJ DANAS..uzas

ja isto nebi nikada tako malo dijete stavljala na kat da spava, mozda se mala samo igrala, nemora znaciti da je spavala gore...a djeca se danas svugdje penju, tako da tko je mogao znati da ce umrijeti ako padne???? masu puta sam citala da je djete palo i s vece visine i prezivjelo...

Nebi rekla da je roditeljska pogreska, vise mozda neopreznost...
Zalosno

hm.ako znaju da se može popest gore znači postoji mogućnost da i padne..
ma ko zna kaj je bilo

_____________________________

"Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno čulo dodira."

sta god da je bilo za sve je sada kasno...

kako moze bilo tko mirno ostaviti djete da se igra u sobi bez da je ima na oku...pa to su mogle biti i obicne lotre ili kako kazu ljestve za tavan tako se i na tavan mogla popeti...isto je to...ma strasno

dijete se igralo i palo. Babys nemoj tako lako osuđivat te roditelje ja svoju djecu stvarno pazim ali nekad se desi da tren nepažnje može dovest do zla i da ih je sam Bog saćuvao od nesreće.  mala djevojćice nadam se da si na boljem mjestu a roditeljima želim snage da sve ovo prožive i prežive.  

_____________________________

16.06.2004.

28.06.2010. !!!!

Prije nego što prijeđeš ulicu uhvati me za ruku. Život je ono što ti se dešava dok ti razmišljaš o drugim stvarima.

Sram vas bilo, kako možete tako osuđivati kada se niti ne zna što je bilo. Već izvjesno vrijeme pratim ovaj forum i baš me zanima dali ste vi jedne te iste koje stalno po nečemu pljujete tako bezgrješne! Roditeljima sućut, a curica neka počiva u miru.

Ovo je još samo jedna potvrda da ih ne možemo ostaviti ni čas same.

I mi imamo krevete na kat na kojima spavaju 6-godišnji blizanci, malac je u krevetiću (3 godine). Naravno da ga nađem na gornjem krevetu kako se igra s braćom, a našla sam ga i kako skače. Naravno da sam i pričala da je opasno i viknula i svejedno ga opet našla (iako ne baš kako skače). Jedan od blizanac, kad je bio mali gurnuo je mutilicu ručnog miksera i slamčicu u utičnicu, jedinu nezaštićenu u stanu i lagano ga je stresla struja. Nedavno je jedan od njih udario u retrovizor parkiranog auta dok se vozio, pao na pod, izbio zub. Jesam li loša mama zato? Da li je moguće zavezat trojicu (ili jednog) mališana za svoju nogu i "ni makac". Da li vam se ikad desilo da vam se malac bacio iz krevetića? Možda nam je to simpatično, ali svaki takav pad može biti koban. Svi se nekako nadamo da se nama to ne može desiti ili uopće odbacujemo takve neugodne misli. A malci su nepredvidivi. Prije godinu dana napravila sam svojim haharima "tendu", pričvrstila dekicu je za gornji krevet i policuda se ispod igraju šatora, postavila stolić i stolice ispod. Nakon nekog vremena "dum" i plač. Oni su to "doživjeli kao mostić, pa s gornjeg kata na dekicu i pao na stolić...neavno ih uhvatim kako nagovaraju malca da prijeđe s gornjeg kata na ormar koji je udaljen pola metra...kad sam vrisnula rekli su mi da se ne brinem da ga jedan gore drži, a drugi će ga uhvatit ako pada Svašta su u stanju, moje su molitve upućene Bogu da ih sačuva od njihovih gluposti i divljanja kad ja nisam prisutna, jer to zaista ne mogu uvijek...nisam super žana ni super mama i koliko ih got volim i pazim, nevolje dođu


_____________________________

MAMA SA 6 ******

krky upravo sam to htjela reći svojim postom. mislim paziš dite ali doslovno je sekund dosta da se zlo desi jer jednostavno (bar ja ) ne mogu ni zamislit sve potencijalne opasnosti koje se tim mališima vrte po glavici. trebamo razlikovati zanemarivanje dijeteta i nepažnju koja se svima može desiti.

_____________________________

16.06.2004.

28.06.2010. !!!!

Prije nego što prijeđeš ulicu uhvati me za ruku. Život je ono što ti se dešava dok ti razmišljaš o drugim stvarima.

slažem se da se ne može kriviti roditelje za zanemarivanje ili... to nije morao biti njen krevet, nego od braće, moj mlađi ima godinu i 7 mjeseci i nađem ga svuda da se penje, to mu je zapravo sada najdraže i što ja više vičem ne, s večom voljom se penje (faza)....
ovo što se dogodilo je strašno, nesreća koju si ovaj tata sigurno nikada neće oprostiti... možda ju je trebao odvesti odmah na pregled.... a izgledalo je sve ok...

znam slučaj gdje je mama presvlačila svoje blizance na krevetu, bila je sama pa ih je imala obojicu na krevetu, znači na visini od maksimalno 50 cm, i dok je jednog presvlačila drugi se okrenuo i odkotrljao i pao na pod... sve je bilo ok na prvi pogled, čak nije jako ni plakao, za pola sata mu je u roku par sekundi glavica skroz poplavila (očito mu je kod pada pukla neka žila u glavici) i samo je umro, nije mu bilo pomoći, sve je bilo gotovo u par minuta... strašno  

_____________________________

mama jednog velikog i jednog malo manjeg dečka... dva mamina zlata... dočekali smo i Katju ... treće zlato u maminom srcu :)

O Bože ..... Mislim da je ova tragedija više splet nesretnih okolnosti nego roditeljske nepažnje...pa nije krevet na kat baš tako visok, vjerovatno je curica nezgodno pala na glavicu, a to se može desiti i ako s kreveta padne.... ne bih nikome poželjela taj osjećaj koji vjerovatno ti roditelji osjećaju sada Em'' im je dijete umrlo, em'' osjećaj krivnje...
Počivaj u miru mali anđele Ajme.... 

_____________________________

Helena 11.05.2011. Mamina ljuba zuba!

ja smatram da je roditeljska krivica, jer znam da sigurno nebi nikad dvogodišnje dijete ostavila samo bez nadzora u sobi gdje je krevet na kat.. moja beba je još mala, i sad kad još nikud nemože je se ne usudim ni na sekundu ostavit samu, čak ni na sredini kreveta.. i bila bude u kinderu jako dugo, a poslje se on pretvori u krevet, tak da nebude visok za slučaj pada.. jadna mala :( 

a što reći osim da se sr.... događaju. mislim da nije u pitanju nemar roditelja, vjerujem da je nesreća u igri. za klince je sve potencijalna opasnost, moj se stariji zaletio u rub stola i zaradio dva šava na ćubici. kaj, da izbacim stol iz kuće? padaju dok uče hodati, poslije ih s ponosom upisujemo na razne sportove, kupimo im role i bicikle... žao mi je tih roditelja, za malenu će se brinuti

_____________________________

kad ti život priušti limun, ti napravi limunadu

nitko nije kriv...jadni roditelji, tragedije se događaju, svi mi bi ih najradije držali pod staklenim zvonom, ali ne možeš i ako non stop su ti na oku dovoljna je sekunda za tragediju....moja djeca su masu puta pala i na glavu, svakako ....pa ne mogu ih držati na lancu.....Najteže je roditeljima, najradije bi i oni za njom, ali živ u grob ne možeš šta bi moja baba rekla.....Bože sačuvaj ikome.....iskrena sućut roditeljima.....

Najgore je to što got da se desi i u situacijama koje nisu pod našom kontrolom, nastupa osijećaj krivice i od toga ne možeš pobjeć. Jasno da smo mi odgovorni za svoje malce i da krivica pada na nas. Ja sam jedno vrijeme bila toliko očajna zbog takvih nesreća da sam rekla jednom da ću mu stavit biciklističku kacigu da je nosi po stanu i da mi treba kavez (a ne kutić, ogradica) da zaštitim blizance dok su bili mali. S ovim roditeljima, kao i s onom mamom kojoj se curica popela na prozor i pala jer je na trenutak otišla iz sobe, a do tada se igrala s malenom, stvarno suosjećam iako mislim da to ne može nitko u potpunosti kome se to nije desilo.

_____________________________

MAMA SA 6 ******

Ma dajte cure...Vi koje imate posve male bebice(a nemate starije djece),ne možete reći,ja NIKADA neću skinuti dijete sa oka...Vama to sada izgleda možda lako,ali vidjet ćete što vas čeka sa mališanima...Koliko god da bdijete nad njima,nezgode se događaju u trenu...I ja na svoje pazim kao na svoje oči,ali sekunda je dovoljna da okrenem glavu,i evo ga...Moja Ines je užasno živahna,penjala bi se posvuda,stalno moram gledati gdje je i šta radi,pa opet padne,čak niti ne plače...Hvala Bogu,do sada nije bilo ništa strašno,tu i tamo pokoja plava fleka,ali nikad se ne zna...Ponekad moram odjuriti u kuhinju,koja mi je btw,u sklopu blagovaone gdje su i cure,ali mi nisu baš na oku,pa ne mogu ih stalno vucarati za sobom i landrati na rukama,samo da bi promiješala ručak...Zato,ne sudite,još vas svašta čeka sa vašim,za sada,mirnim bebicama...

_____________________________

Moje velike ljubavi
Nika 24.05.2006.
Ines 07.05.2010.