nemoj si to raditi,ako ti se plače plači,nema te zbog čega biti sram ,moze ti samo biti lakse...isplači se

klaudija,pratim te cijelo vrijeme i sve me strah.....to što ti pišeš to je prestrašno i jako mi je žao da to proživljavaš.
ja ti ne mogu ništa reći o tome jer,hvala dragom Bogu,nisam to prošla.
u početku sam bila u blagoj depresiji,koja je rezultirala uglavnom bezvoljnošću,jedva sam se natjerala skuhati jelo,nabrzinu počistiti kuću i oprati veš što inače kod mene nije slučaj jer volim kad skuham nešto fino za mm i kad mi kuća blista. prošlo je nakon 3,5 mj. .
ovo kod tebe je stvarno jako,ja bih na tvojem mjestu tražila dalje doktora toliko dugo dok ne bih naišla na jednog koji bi mi dozvolio neke ljekove da mi se olakša,jer ti oni ne mogu naškoditi koliko ovo tvoje stanje.
budi jaka i tješi se da svako zlo traje za svog vremena,tako da i ovo mora jednom proći.





_____________________________

16.03.2012- Korana
09.10.2013- Ivan

Hvala pcelice,i jesam se isplakala,sto da radim,ne mogu si pomoci.
A draga Sina,i ja se nadam da ce poslije treceg mjeseca biti lakse,
ako ne bude potrazit cu jos strucnih misljenja,mada je i mene strah
antideprsiva u trudnoci,iako evo ima slucajeva jako puno,
gdje nisu stetili.
Ali eto ako ne bude bolje morat cu nesto uzeti,valjda mi nesto daju.
A u ovom stanju mjesec dana je kao godina,a preda mnom je 7 mjeseci,
bas sam jadna.
A da je bar ljeto ,ili proljece,a ovako ovo tmurno vrijeme,
zima,
i ovi kratki dani.
Nis mi ne ide na ruku tako mi se cini.

ovo tmurno vrijeme utječe i na zdrave ljude da se osjecaju bezvoljno,a na nas depresivne jos gore
ptobaj nesto ako ima homeopatsko ili na biljnoj bazi sto se moze koristiti i u trudnoci,proguglaj malo po netu mozda nesto nadjes sto ce ti olaksati.....
nemoj si uskracivati osjecaje,ako te uhvati da plačes olači,ako bi da vristis uzmi jastuk stavi na lice i vristi,ako bi da vičes na nekoga nadji si neki kutak u kuci i tu se zabij i izviči se ...znam da zvuči suludo i glupo ali pomaze vjeruj mi ,izbaci iz sebe svaki osjećaj koji te tišti,ne zadrzavaj ga u sebi...

Pijem ujutro kapsule od valeriane,popodne i navece normabel od 2 mg,
pijem dva puta dnevno caj od maticnjaka,i koristim bachove kapi.
Jedem orasasto voce,pijem magnezij i omegu,trudim se boraviti na suncu kada ga ima.
Ma mislim da se trudim maksimalno uz svu moju bezvolju.
Imamo
ljubimca,zlatnu retrivericu,cak sam i sa njom dva puta dnevno bar po 15 minuta.
I ono ne znam sto vise ukljuciti da mi bude bolje.
A ona tezina u prsima i grc u stomaku ne prolaze,
bude boljih trenutaka,ne mislim dobrih ali bolji da,ali kratko traju,puno duzi su ovi kada sam zbedirana do kraja.
Ali eto jos se ne dam,ako imate jos nesto preporuciti sto bi smjela koristiti samoinicijativno a
moglo bi pomoci,svako savjet dobrodosao.

samo nastavi tako truditi se rezultat neće izostati

klaudija evo za tebe nesto da te malo podigne



Meni nije važno ko si bila. Važno je ko si danas i još važnije, ko želiš da budeš sutra. Biti čovek znači: biti slab, znači: padati, znači: gubiti se. Ali biti čovek znači i: skupiti snagu da ustaneš posle pada. Boriti se da postaneš jači, da jačaš svakim danom. Biti čovek znači truditi se da se nađeš, i da nađeš svoj put i da ostaneš na njemu. Život je jedna velika prašuma, puna močvara sa živim blatom. Ljudi koji su se izbavili iz živog blata, dostojni su poštovanja, to su veliki ljudi i njih ne poštuju samo oni koji su uvek išli autoputem i to po vedrom, sunčanom danu i pritom imali vozača. Al’ takvi bi doživeli udes pri pojavi najmanje magle. Ljudi koji su oduvek imali sve, Nisu imali vreme da shvate kakav je život, da je surov, nisu imali vreme da shvate da je čovek slab. Ne znaju oni to. Ja znam da ćeš ti ustati Posle svojih padova, da ćeš naći svoj put, i odlučno koračati njime. Ti ćeš se izbaviti iz živog blata,i ja ću ti se diviti.....

Hvala draga,na ljepim rijecima,i vjeri.
Trudit cu se da mi ove rijeci danas odzvanjaju i drze me na povrsini.
A potruditi cu se isplanirati dan,da ne bude puno prostora
samoci i mislima.
Mada one znaju biti prisutne i u najzabavnijem drustvu,ali eto,
borit cu se,to mi jedino preostaje BORBA!!!
A teba grlim za podrsku...

Sada kada ovo čitam, shvatila sam da je i meni tako bilo. Ubijale su me mučnine, bio je drugi mjesec, kiše, magla grozno vrijeme. Od tim mučnina bila sam izgubila volju za bilo čime. Čak sam jedno bila izjavila da kužim ljude koji su bolesni i svaki dan trpe neke bolove da žele umrijeti. I ja sam se tako nekako osjećala. Nakon trećeg mjeseca sve je prošlo, došlo proljeće, prošle mučnine i sve je bilo bolje.

Nadam se da će tako i tebi, izdržin i doći će bolje vrijeme!

Od depresije se ne moze pobjeci,treba joj se suprostaviti.
Za pocetak antidepresivima,pa onda psihoterapijom.
I moze se dovesti pod dobru kontrolu.
Covjek se mora pomiriti sa cinjenicom da je slabiji na stresne situacije,i
izbjegavati ih ako je moguce.
Ali se moze zivjeti sasvim normalno,uz malo truda.
A sada biti depresivan,ankksiozan i trudan ,e to je ubitacna
kombinacija.
E bas je za poluditi,jos i ova mucnina,i more obaveza,
i ova bezvolja,.


Da mi je netko pricao sto cu sve prozivljavati,pa makar se taj
jad i ne moze rijecima opisati ,ja ne bi vjerovala da se to moze.
A eto mora se ,i moze.
Kako ste mi vi curke danas,vi koje niste trudne ne dajte se,mozete se izvuci i uzivati.
A trudnicama depresivkama zelim svu srecu.

žao mi je cure kaj se tak mučite
nisam imala depresiju,bar ne dijagnosticiranu..ali mi se u "vratila" trauma iz djetinjstva i imala sam jaku potrebu "riješiti" se tog ružnog osjećaja,isto sam se jako bojala postporođajne..
bila na jednom razg s psihijatrom,ali je rekla ak se budem isto osjećala nakon poroda da dođem jer bi mi štetilo kopanje po nečem tak ružnom u i nebi moglo proći bez lijekova
hb samo mi je sve prošlo,i u sam uživala..naravno uz tipične promjene raspoloženja,ali nisam ih vezala uz depresiju

_____________________________

"Ljubav je slijepa i zbog toga joj je tako izoštreno čulo dodira."

Drage moje,pored depresije tu je i mucnina,
ja mislila gubitak apetita uzrokovan depresijom,a ono tremor vrtoglavica
i jaka mucnina,pa shvatih da je to od trudnoce.
Sve mi nesti u grlu stoji,nikakve mirise ne podnosim.
Posebna muka od kafe,a trebala bi mi dnevno bar jedna solja.
Ma ne mogu reci da me bas nista nije obislo,ima i gorih stvari,
komplikacija,i sl.
(Mora da mi je mrvicu bolje kada ovako pisem).
Ali mucnina me je malte ne dotukla.
E sada se trebam nadati,tom cetvrtom mjesecu da se i depresija smiri
a i mucnine,koja koma.

Kako ste mi vi?

< Poruku je uredio anaxx -- 7.12.2011 15:44:38 >

ja sam bila u paklu i vratila se...ziva sam!
pila sam antidepresivne tablete i u pocetku sam bila puno negativnija nego inace bez tableta a apetita nista nisam imala pa sam smrsala za 10 dana 3 kile..i tako mi dosadi piti pa u 10 dana 2 puta prekinem a naravno ja ko ja tvrdoglava mislim sve mogu na svoju ruku...
hmm i onda usljede nezeljni efekti poslje tableta...pakao zivi koji me je promjenio za citav zivot...
ali evo tu sam!
samo ne radite vi istu gresku ne prestajte nikako piti antidepresive bez doktorskog nadzora!
 
samo da napomenem da ja nisam trudna ali pisem ovdje na temi!!!!!!!!!!!!!!!!

 

< Poruku je uredio anaxx -- 7.12.2011 15:44:22 >

Klaudija, sad dok citam tvoje poruke ko da sam ih ja pisala, jer kod mene je isto slicno. trenutno sam tri mjeseci trudna sa trecom bebicom i zbog konstatnih mucnina nisam vec dva mjeseca izasla sama iz stana iz jednostavnog straha da mi negdje ne pozli. ali mislim pozitivno da ce uskoro proci to prvo tomjesecje pa ce biti puno bolje.  mogu ti dati jedan savjet koji meni puno pomaze a to je, kad se osjecas depresivno nazovi svoju dobru prijateljicu ili je pozovi kod sebe doma pa pricajte o stvarima koje te sretnom cine ili koje ste mozda zajedno prozivljele. meni to jako puno pomaze.

< Poruku je uredio anaxx -- 7.12.2011 15:43:57 >

_____________________________

Sterne fallen nicht von Himmel,
sie werden geboren

Hvala draga na podijeljenom iskustvu,i savjetu,
mada mene depresija ne lovi zbog mucnine.
Ja imam dijagnozu depresivno anksiozni poremecaj,i
lijecila sam se dvije godine prije trudnoce.
A sada je problem sto ne smijem nista od ljekova piti pa je puno-puno teze.
Mada se nadam da ce mi ova mucnina malo mozda okupirati misli,pa depresija na momente popusti.
Bar se nadam,a neki kazu da i depresivni poremeaji jenjavaju
kada osjetis bebu,pa eto svemu se nadam,samo da bude bolje.

< Poruku je uredio anaxx -- 7.12.2011 15:43:44 >

ja kada sam ostala trudna bio je taman početak ljeta, kupanjac, sunce , kavice na rivi, odlazak na plažu u svako doba dana, ali badava sve to kada sam ja bila živi zombi.....tako da vrijeme i doba godine konkretno kod mene nije imalo nikakvog utjecaja........znači ništa od toga mi nije pomagalo......ponekad bi se našla s kojom prijateljicom na kavi, ali ni to mi nije pomagalo pa se na kraju nikome nisam ni javljala na telefon, svi su mi bili tlačni i naporni, a ja najviše sama sebi......jedino šta mi je pomoglo je terapija i onaj jedan pošteni razgovor sa psihijatrom.....uglavnom svo vrijeme sam na kraju provela u kući izolirana i tako mi je pasalo.......grlim te ko sestru i vjeruj proći će......

< Poruku je uredio anaxx -- 7.12.2011 15:43:32 >

pogrijesila sam poruka je bila upucena Malicji,a sada ne znam prepraviti niti obrisati!!!

Dobro jutro drage moje mora da se sve dobro osjecate,
pa se ne javljate.
Ajde dreago mi je ako je tako.
Kod mene bas nikakvih znacajnih promjena.
Imaju periodi bolji i losiji,ali nikada nije dobro,ono bas bez knedle,
i tremora i strepnje.
Sada su tu i trudnicki šroblemi pomijesani sa depresijom,
pa sam vazda preumorna,mucno mi,neda mi se.
Nisam se nasminkala 20 dana,sto je za ne povjerovati,
jer sam se uz pranje zuba sminkala.
Ali samo si ponavljam i kada je n ajgore PROCI CE,
i to me nekako drzi.
A za sve vas veliki pozzzzz......