Naš je sav na turbo.
Maksimalno pokušavamo iskoristiti svaki zajednički trenutak - posjeti, putovanja, mali gušti...
Nikako da se jurnjava smiri.

_____________________________

PETRA 19.05.2006.
SAMUEL 19.08. 2008.
1 anđeo
REBEKA 20.07.2012.

ja sam jako jako sretna...čekamo bebicu,neke planove što smo imali smo gotovo sve ostvarili,nemamo dugova,volimo se i uživamo

_____________________________

26.09.2009- velika sekica
21.10.2011-mali čupavac

 

Ovo je bilo prvo što mi je palo na pamet. Malo gore, malo dolje, malo misliš da ćeš umrijeti, malo se raduješ jer je kraj...a onda shvatiš da još nije kraj, pa opet ispočetka...Al' tješi me, jednom mora stat'

< Poruku je uredio Iva Piva -- 4.5.2009 22:33:11 >

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!

tako-tako
u išćekivanju

_____________________________

Život ponekad traži od nas više no što mislimo da možemo podnijeti.IPAK,vrijedi se potruditi!
zvrkić došao 17.06.2005.
zvrkica došla 08.12.2010.

anaxx, slažem se u potpunosti s tobom...
mislim da u današnje doba svi nekako jure, i privatno i poslovno..

ali sve u svemu ja sam zadovoljna svojim životom, imam dobar život

_____________________________

...ne postoje nemoguće stvari,
postoji samo nedovoljno jaka želja...

Marta - ljubav naša - 10.06.2011.

Kao voznju na roller coasteru 

_____________________________

E pa ova kokoš dok god može nesti jaja će pokušavati!!!
http://zalauru.blog.hr/
U iscekivanju.......

srednja žalost

[Sadržaj poruke je obrisan]

Mislim da je kvalitetan. Volimo se, razumijemo se, ne svađamo se, imamo sve što nam treba za pristojan život, i što je najvažnije od svega postat ćemo roditelji i zbog toga smo presretni.

borba za prezivljavanje, opstanak, wipeout

Trenutno nam je jedino bitno da dobijemo svoju bebicu  ...

_____________________________

Ono što će davati svjetlo,mora izdržati izgaranje.
(V.E.Frankl)

Ništa posebno, neka dosada

ja sam koma,ostalo je sve ok.

_____________________________

lucija je svjetlo u mom životu
07.05.2005.

zaljubljena do ušiju u svoga sina....

_____________________________

Ča je život vengo fantažija....

Ja sam u 15-om tjednu trudnoće.Užasno sam nervozna i od početka trudnoće se osjećam ko poremećena.Često jaaaaaaakoooo planem i poludim i ne mogu se smiriti.Svi mi idu na živce,čak mislim da mrzim svog muža.Pušila sam prije trudnoće,pa sam prestala kad sam saznala da sam trudna,i sad već 3 tj. unatrag opet pušim jer mi je neizdrživo teško.Ne usudim se to reć nikome,a i moj muž (koji je već poludio kraj mene i nemam više njegovu podršku zbog mog ponašanja) to zataškava.Ima ko kakav savjet kako da se vratim u normalu,jer da se nešto desi bebici mojom krivnjom nikad si nebi oprostila.

Hvala svima na savjetima!!!

ja mislim da ti je to sve od panike hoće li sve biti ok...i tebi treba ogromna podrška sada.....mislim da bi se trebala ponekad ispričati mužu, objasniti mu da su to hormoni i da će možda i dalje biti takvih ispada...
on ti sada ne bi trebao ništa zamjerati, nego biti uz tebe...dakle, trebate razgovarati!!!
normalno je da ti ie na živce, i ti ispituješ je li on dovoljno dobar biti otac....i znaš da jest, inače se ne bi za njega udala, ali u ovom stanju gledaš koje su njegove granice...i to je normalno...samo mu reci ponekad 'žao mi je' ili 'oprosti' i sve će biti ok....
e, baj d vej, ta faza će proći


ja sam pušila cijelu trudnoću, nisam ponosna sa time, ali nisam mogla prestati...smanjila jesam, pušila light cigarete jesam, ali nisam prestala....u momentu kad se maleni rodio nestala je moja želja za cigaretom i od tada nisam pušila (em nemam vremena, em sam mislila ma kako ću mu smrdljiva doći iznad takvog lišca malenog, fujjjj...)





_____________________________

Ča je život vengo fantažija....