Dolazi s depresijom u paketu čini mi se. Budući sam umorna jučer sam bila koma a sama doma s malim cjeli dan i to bi bilo sve pet normala da sam si ja ok ali eto nisam si baš, i spremamo se van i speglam si majcu da baš ne izgledam tak kak se osječam i kažem malcu ne diraj ovo mama će sama doći a mali od nestrpljenja donese meni u kuhinju majcu tu koju sam peglala i to onak kak je nespretno primio svojim malenim rukicama skoro u čvor kak ju je stisnuo i tada sam eksplodirala pa krenula galamit pa jesam ti rekla da ne diraššš sad nikad ne bumo vannn i malac plakat krenuo, užas . Uglavnom od sinoć me muči grižnja savjesti pa zar sam morala planut a on je htio samo van i bad mi je i žao do neba a tako stvari stoje i nemožeš ih zbrisat nažalost. To je jedno i najgore valjda.
Drugo je to što gledam tako svoje starce i ne vidim u njima svoje starce, često, često se pitam pa kako je to moguće da su oni takvi a ja tako tako drugačija. Žao mi ih je kad ne žele pomoć niti poslušat uvijek su u pravu a nisu.
Treće to što kažem na krivom mjestu u krivo vrijeme krivim osobama krive stvari pa nakon nekoliko sati donesem pravi ispravni zaključak. Kao što bi rekli dakle, palim na guranje iliti na drugu.


_____________________________

mama

Princezica 13.11.1998.
i
Njofra 14.8.2006.

joj njofra ja vjerujem da tvoj malac nije mislio nista lose ,mozda bi i ja planula ali ja kad se sjetim samo tih malih rukica mogu sada onako zamisliti malene rucice i tvoja majica,i njegove misli evo ti mama,a za starce neznam sto bi rekla nisam u takvoj situacija ali sa puno sam se ljudi susrela gdje su samo oni u pravu i nitko vise ,

 njofra i meni se desavaju takve stvari i dodje mi da si odrezem jezik ili ruku kada tako reagiram...probaj deset sekundi odbrojit, razmislit i onda reagirati...tesko je i meni jer sve vazije stvari oko djece su na meni

Kao mama koja je već prošla kroz taj najkritičniji period predpostavljam da ti u ovakvim situacija treba samo , nije lahko,  stotinu stvari koje samo tebe tebe čekaju, nekada ne uspijevaš da stigneš baš sve, još ako pogledaš oko sebe uočiš kako npr. muž jednako kao i prije bebe obavlja svoje poslove, živi opušteno, bez stresa, izlazi, zabavi se, pa još očekuje da i kod kuće ima svoj mir; i prijatelji žele svoja prava pa se žale kako ih ne posjećuješ; svekrvi ionako nikad nisi dobra , pa se i ona naklopi sa podbadanjima: što ti je ovo ovako, kako to dijete hraniš, o jadni moj sin koga je oženio ... to se sve kupi u tebi, i  vremenom eksplodiras..
U tvom slučaju, tvoj mali je to doživio, i naravno da ti je žao, ali nemoj biti ni prema sebi jako kritična..Potrudi se najprije ugoditi sebi i bebi , pa tek onda što ostane vremena za kuću i sve ostalo... sretna mama - sretno dijete.

ma daj molim te mi roditelji uvjek moramo biti savrseno sabrani i reagirati savrseno pa nismo roboti neg ljudi

_____________________________

Prvu polovicu života unište nam roditelji,drugu dijeca.

njofra točno mi je poznat taj osječaj i ta grižnja savjesti,samo ti je kod mene situacija - kad se tako izvičem bez razloga na svoju curicu ja odma počnem plakati a ona mene zagrli tim svojim malim rukicama i kaže mi nemoj plakati e onda bi se pojela onda tek počnem jecati i mrzim sama sebe i mislim da sam najgora mama na svijetu,ali sad polako pokušavam kontrolirati to svoje izderavanje a ako se slučajno desi onda se lijpo ispričam sovjoj curici(iako ona još to neshvaća) i kažem joj da je volim najviše na svijetu i pokušam to okrenit na šalu kao nije mama vikala na tebe nego npr. majicu zločestu(znam da zvuči ludo ali tako nekako uspijem smanjit grižnju savijesti)!i u razgovoru s prijateljicama skužila sam da svi imaju takve ili slične situacije!

nije bez razloga ali je na krivi nacin...ivanaaa potpisujem te

Sve smo mi takve...ponekad planemo kad ne treba pa nam je poslije zao, ponekad kazemo koju krivu pa nam je i zbog toga zao, ponekad udarimo dijete i opet nam je zao....ali sve smo takve i ne mozemo si pomoci jer smo od krvi i mesa, pune emocija, premorene, izmorene....a htjele bi da je sve savrseno, no nejde....

_____________________________

E pa ova kokoš dok god može nesti jaja će pokušavati!!!
http://zalauru.blog.hr/
U iscekivanju.......

[Sadržaj poruke je obrisan]

Samo smo ljudi i nije ništa nenormalno da ponekad odreagiramo kako ne priliči. Kad se meni to dogodi OBAVEZNO dođem k curama, iskreno se ispričam i kažem kako sam ružno i glupo reagirala, da kako ja njima oprostim njihove gluposti nadam se da će i one meni. I naravno da mi oproste.  Zagrljaj i poljubac čuda čine, brišu male ranice i drago mi je da moje cure ipak vide da nismo ni mi roditelji savršeni, da smo ljudi od krvi i mesa i da griješimo.

_____________________________

.-..-.
`·.·´
?/
/?
/ \ Bože, molim Te za strpljenje...I to želim odmah sada!