|
danery -> alzheimer i nas 3... (14.1.2013 10:03:57)
|
ukratko....moja vesela bakica iz slonova ima alzheimera i opako se počeo gurati u svaki kutak naših života...
zapravo,u moj ne previše,čisto zbog geografske udaljenosti,pa nisam u situaciji da vidim masu toga što vide moji...
baka je bila kod njih do prije tjedan dana,kada su stvari postale nepodnošljive,pa je čak i moj tata,koji je iznimno miran čovjek i nikad ne podiže glasa,poludio kad je baka uzela nož,potrgala ključ u bravi i krenula u 3 ujutro da se obračuna sa djedom...
(oduvijek je na djeda gledala kao na nekoga tko joj je uništio život...)
uz sve te ispade,manje i veće,u priči je i moj brat koji je prije godinu-2 počeo dobivati epi napade....uz sve to,od rođenja je invalid,a u zadnjih par mjeseci opet se pojavio dodatni problem-stalne infelcije,operacije i sl...
možda sam krivo napisala naziv teme,jer mene zapravo u toj priči i nema pretjerano....ne znam što se događa dok mi ne kažu,a kad pitam,onda se samo šuti....kao,da se ne brinem...
uz sve to što znam (odnosno ne znam),mama mi je totalno u depresiji....žena koja ima apsolutno sve u životu (ali i muku oko djeteta od rođenja),muža koji ju voli i pomaže.....ona se potpuno predala....neki dan mi je rekla da će njena mama umrijeti i kad se to dogodi,umrijet će i ona....btw.,jedinica je,nema braće ni sestara,niti je posebno bliska sa ikim od rodbine...
šokirala me izjavama da je mm sebičan,da ona vidi da on ne voli dolaziti kod njih u posjetu,da si pothitno trebam naći posao i kupiti auto,maknuti se od njega.....ili ga trpjeti takvog kakav je i konačno se razvesti od njega (što meni ni u peti nije,a kamoli palo na pamet)...
razumijem da je situacija prestrašna i da nije lako pomiriti se sa svime što joj se natrpalo na leđa....ali nažalost-moja mama je tip ososbe koja druge ne treba i to uvijek ističe....i sada,nakon godina nikakvog odnosa među nama,ja ne znam što i kako napraviti da joj pomognem....more predbacivanja sa obje strane jednostavno ću preskočiti,jer od toga nikakvo dobro nije izašlo...
žao mi je što je zapravo u svemu što je dobro imala i ima toliko nezadovoljna i nesretna u životu da ne vidi koliko je strpljenja mom tati trebalo za sve njene mušice.....koliko je živaca i tolerancije trebao da služi NJENE roditelje u starosti,a svoju majku da praktički ignorira zbog mira u kući....sigurna sam da se toj drugoj baki nešto pogorša,da moja mama ne bi bila tako dobra kao on i dozvolila da ju dovede k njima kući... (zapravo se nadam da se varam [sm=smiley13.gif])
svašta sam tu sad napisala.....ja se u svemu tome ne snalazim....mama očekuje od mene da odvedem bejb k njoj na par dana i da ju tješimo,ali....
kako utješiti nekoga tko volje za život nema?kako pomoći nekome tko poseže za tabletama za smirenje čim se ne slažeš sa njegovim mišljenjem?kako biti kod nekoga nekoliko dana sa djetetom koje sve zanima,a ni sat vremena ne možete zajedno izdržati u napetom razgovoru sa par određenih tema?
sve u svemu,mislim da ću (sa ovih par nedoumica) iz kože iskočiti.....a kakvo je stanje u mojoj obitelji zapravo,to se ne usudim ni pomisliti....ni ne mogu si predočiti,jer je sve zatvoreno u 4 zida idealne kućice....
|
|
|
|