|
njanja -> RE: porod na zadak (24.6.2008 12:39:55)
|
Evo da podijelim svije iskustvo sa vama...ako uspijem...dok se Jan ne probudi.....Uglavnom, sa cca 36. tj sam saznala da je jan još uvijek okrenut na zadak i dr mi je rekao da čekamo 10 dana, da ako se ne okrene tada, da niti neće-ljenjivac mali [image]http://www.ringeraja.com.hr/forum/smileys/jezicek.gif[/image] I tako mi čekamo, od pregleda do pregleda ništa se ne dešava.....Ja pročitala sve moguće člankeo porodu na zadak na internetu i....PREPALA SE!!!! Kao sve ok, ide se na vaginalni porod, ukoliko je zdjelica dovoljno velika, a beba ne prevelika (u bolnici su mi rekli 3800 g)....Ali sam pročitala da može doći do komplikacije ukoliko nogice izađu van, a glava zapne....STRAH U KOSTIMA!!!!! 2. opcija je carski rez...tako da sma se ja sve više počela na njega pripremati i željeti ga jer mi je bio bolja opcija od vaginalnog sa mogućnosti komplikacije..... Kako sam pred kraj trudnoće dobila gestozu, doktor me 10 dana pred porod poslao u KBC Ri da tamo idem na preglede jer kao bolje da me oni prate, zadak je, gestoza (povišeni tlak, edemi, proteini u mokraći) i on ne može više ništa napraviti...pa sam svakih par dana išla na polikliniku na preglede (spremna s torbom ako me zadrže).....Zadržali su me 2 dana pred termin i tu istu noć u 2 h pukla mi je plodna voda....(dobro da sma ostala jer sam bila u manjoj panici nego da mi je pukla voda doma)..... Uglavnom, slijedilo pregledavanje, klistiranje i odoh ja u predrađaonu oko 3 h.....I priključili me na ctg i čekamo trudove koji su došli oko 6 h ujutro kada sam se već i otvorila 4 cm.....U 8 h sam ušla u rađaonu, došao MM, stavili me na drip da pojačaju trudove.....Mene boli, rastura, a kad ono trudovi slabi, neredoviti....Dolaze na cca 3 min pa ih nema po 10 minuta, traju kratko (cca 30 sekundi), a mene rastura (uvijek sam se pitala kako je to: sad znam usporedbu: kao da mi netko gurnou veslo u maternicu i vesla unutra [image]http://www.ringeraja.com.hr/forum/smileys/jezicek.gif[/image] ).....Čak su se dr smijali jer kažem ja: EVO ga.....i za par sekundi: GOTOVO.... I pojačavali oni meni drip, ali moja mala guza se ne spušta......Nikako se spustiti i doktor mi je rekao da on meni može pojačavati drip koliko god i da je beba u stavu glavom, da bi ga to potaknulo da se spusti, ali ovako ništa.....I riješenje: carski rez: mogu reći da sam odahnula.....Jedino što mi je bilo važno da budem budna pa su mi dali spinalnu analgeziju (epiduralna kod zadka ne dolazi u obzir jer valjda traži povećanu aktivnost mame).....I otišla ja u operacijsku salu, naravno, skoro se onesvijestila od straha kada su mi davali blok i nakon 10 minuta sam čula kako je moj mali lav zarikao....Cijelu noć sam slušala iz predrašaone zvukove kada se beba rađa i sve su onako izmučeno zaplakale, a jan, kako se nije namučio, zarikao je tako glasno......A ja u plač.......I onda sam čula kako mu babica tepa: kako si zgodan, baš si zgodan i onda su mi ga donjeli pokazati.....Ne mogu opisati taj trenutak, ali željela sam ga samo gledati budući da nisam ništa mogla pomaknuti.....Odnjeli su ga oprati i babica ga je odmah dala tati (kada ga već mama nije mogla držati, da ga tata drži...), a meni je operacija trajala još cca 1 sat, iako je vrijeme prošlo brzo, rekli su mi da je 3 h kada sam izlazila 8a u 1 h ulazila).....Jan je rođen 12.06.2008. na našu 2. godišnjicu braka, kao najljepši poklon, u 13.55, 3520 g, 52 cm..... Nakon operacije išla sam na odjel intenzivne gdje sma bila od cca 16 h do lsjedećeg jutra u 11 h.....Donjeli su mi jana 2 puta, a ja sam samo plakala što nije uz mene....I bolilo je ko vrag, neću lagati, ležiš na leđima, okrenuo biš se na bok, a ne ide......Kada sam sljedeći dan došla na 5. kat, odjel za babinjače, donjeli su mi ga već u 11 h....I od tada je skoro stalno bio samnom, osim kada smo imali problema sa dojenjem-mlijeko valjda od šoka ili štogod zakasnilo pa smo se mučili, ali dobro to je stvarno za 2. temu.......sada nakon 12 dana još lovimo ritam, ali je svakim danom sve lakše, jan super napreduje, dobio je "popaj" mišiće i sve je ljepši i veći...... Ako koja od vas bude imala slučaj zadka, preporučam da se o svemu dobro raspitate, a meni se i dalje kao najbolja mogućnost čini carski rez...Teško je, operacija je, sve zateže, ali evo već 12 dan ja sam super, jan isto, što je najvažnije....Nije se namučio, a ne možemo reći da nismo probali vaginalno..... Eto...to je moja priča......
|
|
|
|